Женски свет

чињеност жене“ и да изнесе многе друге слободне мисли. Mrs Mill могла је бити задовољна са таковим признањем свога мужа. Па и ми не треба да јој завидимо, обзиром на то, што је тај добри муж рекао и ово: ..Епоха јунаштва је врхунац уплива жене на морални развитак човечанства\ (Потчињен. жен. стр. 188.) То се тиче свих жена. Како енглеско друштво у опште, тако посебно наука народне економије захваљује много том женском мудрацу. Али није Mrs Mill једина Енглескиња, која је учинила нешто за ту науку. Пре ње појавила се знаменита Мату Wolstonecraft, која се сматра мајком женског покрета. 0 њојзи је немачка књижевница Helene Slmon написала у новије доба прекрасну књигу. (Helene Simon ~William Godwin und Магу Wollstonecraft Miinchen 1909.) За њом долази књижевница Harriety Martinen. Она је новелистички приређивала учење Smith-a, Malthus-a и Ricard-a. Најзнаменитији списи су јој „llustrations of politicae economy“ и преведени су на немачки, француски и шпањолски. (Prof. Dr. Herkner „Жена и наука народне економије“, чески Olga Preistova v Praze 1900. стр. б.) У списима својим поставила је она начело: да политичка економија мора бити потчињена свим променама продуката, а да је нова генерација прихвати као друштвени закон. (Cohn „Савремено народно господарство у Енглеској и Америци, Шмилеров „Jahrbuch“ 1889. стр. 18.) Лорд Brongham рекао је, да је та жена учинила својој земљи више добра него сви мужеви заједно, а R. v. Mohl налази, да је њезин рад неизмерно важан по образовање енглеског народа, а нарочито енглеске жене, (Историја и литература државних наука, Erlongen 1858. св. Ш. стр. 487.) Даље, по мишљењу Швајцарца проф. дра Херкнера дала је новијој социјалнополитичкој литератури најпоучнија дела Енглескиња Beatrice Sidney Webb. Она је рођена 1858. године. Кћи је властелина и модерног економисте Potter-a.

Њезиним васпитањем управљао је Спенсер. Из његове „Етике" произлази њезин морал. Она усваја све његове принципе, а дивно реализује она о браку и породици. У родитељској кући отвара јој отац погледе на народну економију, а мајка, некад фабричка ,радница, на бедни живот радничког сталежа. Млада девојка ступа у редове радница, ради, пати с њима и упознаје њихов тешки положај. Биле су то плодне студије. Она диже покрет за реформе радничког питања, а њезина начела, основана на искуству, налазе признања. Год. 1892. удаје се она за одличног економисту Sidney-a Webb-a и они почињу стварати монументална дела. ЈТепо говори о тој заједници сама гђа Веб: Сарадња жене у друштву нека је у томе, да она прибира материјал, ког има муж обрадити. У жене су за то чистији извори, дубље саосећање а муж је способнији за извађање већих дела. Тако, ја дајем инспирације он остварује дело. Он критикује мој план ја његово извађање. Schmoller приписује гђи Веб највише заслуге за савремени друштвени препород, а за њезине списе вели да су најлепше, најпоучније књиге, што их је он икад читао. (Jahrbuch XVIII. стр. 1328 1333.) Ту он мисли дела: Beatrice Potter, The cooperative movement in Grast Britain Лондон 1891. B. Potter, The Lords and the Swealing —System 1890. B. Webb. The failure of the Labour Comission Nineteenth Centary 1894. S. and B. Webb The History of Trade Unionisu, Лондон 1894. S. and B. Webb Industriae Demoсгасу Лондон 1897. S. and B. Webb. Problems of modern industry London 1898. и многа друга дела велике вредности. Скоро сва дела гђе Веб пренета су у немачку књижевност, а о њој самој много је писала Helena Simon, понајвишеу „Zukunft“-y, Schmollery „Jahrbuch“-y a и Браунов „Archiv fiir soc. Gesetzgebung und Statistik“ доносизначајне приказе рада гђе Веб. Исто тако делује уз свога мужа економисту А,

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

247