Женски свет

кад жена тако буде равна мужу, једнакост мужа и жена пред законом постаће једино средство, које ће уздићи свакидашњи живот човека и биће школа мо ралног развитка . (стр. 93.). „То би била праведна основа, на којој би почивала породица, а тада „породица би била школа свих врлина, које долазе од слободе“. (стр. 97.). Миљ жали жену, што је несамостална. А „она је несамостална, јер је нису учили самосталности... Она има само појам о срећи, која долази од бића, које она сматра да је више од ње... Она не зна, да је једино доброчинство са добрим последицама помоћи неком, да помогне сам себи, ако је зато физички способан“. (Стр. 195.) Тешко је ово порећи и тешко је не признати, да је жена бедан створ. И може ли она усрећити неког? „Муж, ожењен са женом, која је од њега нижа по уму и развитку, осећа, да га она вуче на ниже. (Стр. 197.) И какав је утецај такве жене као матере? Све то зове се „васпитавати неморал“, али жена није томе крива. „Организација домаћег живота, основана на принципима, који се противе правди, мора имати на људе рђавог уплива и то тако рђавог да није могуће представити, како би то била огромна промена на боље, када би се тај поредак срушио“. (Стр 181.) По душевним способностима жена је мужу равна, а што по некад заостаје за њим у већим пословима, долази једино отуд: што она нема довољно времена за те послове. „Она мора посветити много бриге практичним потребама, породица је стално треба“. (Стр. 169.) „Ако жена, осим физичког страдања при рађању и тешке одговорности за децу и бриге за њихов одгој и васпитање узме на себе и брижљиво економско располагање мужевљеве зараде, она тиме узима већи део умног и физичког рада, који је потребан породици. Ако се она оптерети још каквим послом, не може вршити све како треба. (Стр. 105.) Њему се свиди изрека једне

чувене жене: „Све што жена уради, уради кад доспе“. (Стр. 165.) „Жена треба да располаже својим личним особинама“. (Стр. 107.) А напитање: какве ће користи бити од тога ако се жени да да слободно употреби своје способности, одговара Миљ: \.) биће користи с тога, јер ће међу људима владати правда, (стр. 176 —177.) 2.) такав поредак удвојиће масу умних способности. (Стр. 163.) Па ипак Миљ неће да отргне жену од куће и породице. Жена треба да зарађује новац само ако нема имања, којим би располагала; иначе је она преко потребна породици и зато: „сталназанимања изван дома не би улазила у програм рада већине удатих жена“. (Стр. 107.) То је све, што придржава Миљ из старијих закона. А што се тиче права жене на свој иметак, он вели: „Све, што је било женино пре брака, треба да је њезино и у браку и после. (Стр. 103.) Све је лепо, што ту Миљ казује. Само да није рекао и то: да се суд мушкараца о жени не може сматрати објективним, јер „по томе, како муж мисли о жени у опште, дознаћеш каква му је жена \ (Стр. 52.) Шта му би да и то каже?! Па још кад знамо, шта он у другој једној књизи говори о својој жени, чисто нас спопада страх, као да је он све, што је о жени рекао, рекао самоосвојој жени! Миљ жени својој приписује најоригиналније своје мисли. Његово ћање за радничке сталеже пробудила је она. Лепо је то изложено у његовој књизи ~Biografie“ (немачки од Dr. С. Kolb-a Stuttgart 1874 стр. 206.) Миљ признаје, да је у процесу његовог душевног развитка постојао тренутак, у коме је хтела овладати њиме воља за господарењем (стр. 207.) Жена га је одвратила од те заблуде и упутила на истински пут социјалног живота. (Стр. 208.) Њезиним утицајем постао је он социјални реформатор, али га је она сачувала, да не постане комуниста. Она му је дала инспирације, да напише индивидуалистички есеј „0 слободи“, „Пот-

246

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр 11