Женски свет

поред тога, што је као свуда био закон који одузима жени грађанска права у Енглеској био још и шпекулација посве ниске врсте. Довољно је дознати само то како су тамо склапани бракови, до пре недавно. Немачки етнограф von Schweiger — Lerhenfdd дао је један приказ енглеског друштва, па и она и без икаквих врлина, има права да по вољи бира мужа. Девојка без мираза мора се у извесно време бацити у врло нечасну борбу: мора као „лепотица“ ући у т. зв. »Season« и ту ловити мужа. Доба тог лова траје три месеца у години, од 1. маја до 1. августа. А како млада Miss само једанпут сме играти ту игру, мора она употребити све да се докопа мужа. Тешка је то борба и тек изабрани борци могу у њој истрајати . . . Има ли веЕег понижења за жену него терати занат, ког Немци згодно називају »Mannerfangerei« ? Нема. Али ми знамо, да достојанство жене и данас пада на тај ниски степен морала свуда, где жена није или богата, или неспособна за самосталан рад. Зато нам не остаје неразумљив тај екстремни покрет, који је у своје доба узнемирио енглеско друштво. Сви закони, што их стварају људи, подлеже променама. Они прелазе разне степене и форме, усавршавају се, или се распадају и добивају нове и нове облике. У томе се они разликују од сталних природних захтева. Закон, који одређује положај жене у цивилизованом друштву, дошао је у доба општег социјалног покрета пред суд, који га је хтео осудити на распад Јавили се људи, који су га хтели преуредити потпуно у корист жене; ти људи налазили су, да им брак највише смета да напредно преуреде тај закон и најјаче се на њега окомише. Ма да уз друге одредбе ово, код најнапреднијих народа узакоњено уређење брака, доиста ограничава природна права жене, тај покрет сматрао се за своје доба крајном револуцијом духа, чинио се неприродан и слабо је освајао. Но поред свега тога вође његове знале су му дати важност, коју

нико до данас није побио; ради тога су њихове заслуге за женско питање врло велике. Њихове теорије постале су новим људима важан задатак, и нови људи их проучавају, остварују. Али велике промене не дешавају се лако. Зато је протекао скбро и пун један век, а проблем женског питања и у њему проблем модерног брака остао је још увек замршен. Свакако се има у првом реду захвалити енглеским феминистама. Узмимо само Миља. Једним јединим делом својим дао је он подлогу бескрајним размишљањима и расправама о том предмету; из тога дела разгранала се данас већ богата светска феминистичка литература. То је његова књига »The Subjection of Women« (Потчињеност жене), коју је Светозар Марковић под насловом „ Потчињеност женскиња" пренео у нашу књижевност. (Београд, Државна Штампарија 1871.) Миљу Је пошло за руком да тим делом утемељи појам о женском питању. Даље је успео да обавести и најконзерватније духове: да је потчињеност жена најтежа рана на телу нашег социјалног живота, а за цивилизацију право ругло. Та књига повела је образовани свет новом становишту и дала је младом женском покрету маха за снажнији лет. Путем те књиге захтева Миљ да се жена узнесе на место, које јој у људском друштву припада. И он налази да је брак главна сметња да се та праведна тежња оствари, те са великим незадовољством наглашује: жена је у браку заробљена, „Бракје једино ропство, које признају новији закони, (стр. 176.) А „закон ропства у браку стоји у грдној опреци са свим принципима савременог друштва“. (стр. ,175.) Тај закои треба оборити. Али да то буде од користи, жени треба дозволити, да се слободно развија. „После хране и одела слобода је прва и највећа потреба човечанства и природеТ (стр. 217.) Пре него што жена дође до потпуне слободе мора она бити равна мужу. Ту Миљ мисли на душевно изједначење и томе посвећује особиту важност, ~Тек

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ

245