Женски свет
Стр. 84.
е!и елодаце без Крбава зноја; „Тај! шлио вели јошлпе дела Вила: вђуначћа је сбаша срећа дало!“
9. ПОЈАВА Сумрак. Љубица са децом. Љубица: Хајдемо децо! Милан:
је ли, мајчице: Кад баба Турке опет протера Донеће нам лепих ножева Од кума-Карађорђа нашега Из Београда 2
МЕ ено јесте, сине мој. И кум ће доћи тад из Русије, Од руског цара ферман добити Да Турци оду сви из Србије!
Михајло: Ах, онда ћемо смети јахати До Ниша чак — у пркос Турцима!
Љубица : До Цариграда, сине, дао би Бог И онима је тамо тешко већ. Ал хајдмо сада, децо, вечерати, Па онда лез'те, уморни сте већ —
Натрчасте се данас до воље. (Уђу унутра).
10. ПОЈАВА Марко Штитарац са слугама износе клупе и сто у ходник. Марко: Ту наместите клупе, овде сто, Да моба има где се сместити; јер свет је посао, ког се лађају, При њему нико нек се не умара. ·
1. слуга: Опростиће и Цвети данашње, јер та је радња дело милости.
Марко: Сад платно оно све донесите, А свеће амо ставите на сто!
ж) Композиција у „Српске Забаве“ 1904. ХХМ!.
стр. 20. бр.
ЖЕНСКИ СВЕТ
М
Бр. 2.
На вечеру ми онда дођите,
Па свак да место своје заузме јер црква то је, ми што чувамо: У њој почива благо народно
И благослов нам даљи Србији.
"(Слуге одлазе и износе платно и свеће).
Ах, каквих мисли биће пуне сад Те женске главе, што ће засести Да коме превој спреме на рану, А коме покров можда мртвачки.
1. слуга: Сад којом срећом ја да сам вам поп Најтоплији бих казао благослов На ове крпе женског рада тог. Е то је тако Бог наредио: Што мушка сила -бесно раздере, Да женска слаба рука закрпи; Што крвљу својом човек замрчи, Да сузом топлом жена запере. Разрикаће се тамо топови, Где људи посао свој предузимљу Ал најсилнији јунак смири се, Кад судба рекне женским рукама: Да комад платна над њим разастру.
Марко: Уклоните се, ево госпође, помоћнице ено пристижу.
11. ПОЈАВА Жене улазе е лева, а Љубица излази из куће. 1. жена: Добарвече ти госпо!
Љубица: Дао Бог! Отаљасте ми своје послове И журите се на народни рад, И жене да се за отаџбину Покажу вредне —
51 асема“ Зато дођосмо, А посао ево спремљен нам је већ Па лаћајмо се, не дангубимо! (Седају на клупе и почињу рад.)
Љубица: Изгубит' дана не можете већ, Од ноћи треба уграбити то. Посадите се, ја Ћу скројити За углед бар вам који комадић.