Женски свет

Стр. 42.

Знам за кога радим и зашто се трудим, А свакога јутра када се пробудим, Гукаће ми моја мала гулубица. Митровица, 7. јануара 1913. Дим, П. Стојшић.

БАН! Посвећено Т. Р.

У дивно засађеном врту са безброј искривуданим стазама нађох се једног пријатног јутра и ја. Уморна изнурена спустих се на једну клупу да бих оне силне пролазнике овог лепог врта боље посматрала.

Туга ме обузе, моје и тако рђаво расположење од како сам стигла. Сама; па зар међу толико пролазника баш никог познатогг И поглед ми некако паде баш на ону стазу густим зеленилом обраслу, вргох се из мисли, нека лака дрхтавица прође ми телом; укочен поглед

ЖЕНСКИ СВЕТ ,

Бр. 2

остао ми је на једном благом и милом лицу, устанем потрчим, суза ми сузу вија. Тебе видим, мајко моја! Зар Ти овде слатко име моје. Гушећи се у сузама, љубих јој уста, очи, што ме тако благо и мило гледају. Само кад сам те опет видела! Како и зашто си ме тако дуго оставила, без твоје неге и слатких речи, које су ме само на добро училе.

А Ти; мила мајко моја, као увек хладна и одмерена. Твојом меком руком утрла си ми сузе, а врео пољубац осетила сам на моме челу. · Твоје усне тихо су шапутале: У последње време нисам задовољна с тобом, малодушна, слаба и неиздржљива си у борби живота.

ж ж ж

Пробудих се, та ово је само сан био. Али давно је то било када сам Тебе, мајко моја мила, гледала, више никад, никад. Или ко зна, можда на другом свету.

Н. Сад, 14. Х. 1912. КМ.

Невинашце

Кад прођосмо чамцем Вардар Остависмо Пепелиште, И уђосмо у Криволак, Да нађемо преноћиште.

Пошто сместих своју чету Пођох даље јахајући Да потражим себи станак У оџиној једној кући.

При улазу сретох оџу: Двадест осам има лета, По изгледу леп и мудар, Какових се ретко срета.

Поздрави ме врло радо И понуди собу горњу, А своје је све увео

У собицу једну доњу.

С мојима се сместих брзо И посадих крај камина, А он ватру ту распали "Те се разви сва топлина;

Понудих га да поседи, Шабан'). на то одтемена, Клече доле, склопи руке, И. погну се са рамена.

Измењасмо прве мисли, Усхићен је са мном био,

И ја сам га радо слуш'о Љубав ми је задобио.

5 Његово име.

Још кад рече: »Имам деце, Једно машко, друго чупе,) Али ово малецко је

И све чини тупе-лупе«...

Чело ми се осу знојем; Присетих се Маре моје) Ал' потезом једне руке Обрисо сам чело своје...

И даље се говор разви

Крај вечере и крај каве.

Све топлији и све ближи, Док не клонух дремне главе...

Легох» Заспах. Спавао сам Ал' к'о увек лака санка Вазда готов да се дигнем Још пре зоре и уранка.

Око мене сви спавају,

Све је мирно ил' се чује Како стражар један другог Довикује, ослушкује.

Тек од једном, — шта је ово Кроз тишину ову бону> Глас детињи лепо чујем, И глава ми скоро клону!

Малаксао прикупих се; Добро чујем; све је јаче, — 3 Јесте, јесте: истина је,

То је дете, оно плаче.

») Мушко. 5) Женско. ') Име мога четвртог најмла-

ђег детета, још на сиси.