Женски свет

Стро'з0.

другова учитеља, овај у име месних учитељских другова и дечице. На гробу се опростила од покојника бираним и топлим речима председница Добротворне Задруге Српкиња, гђа Софија уд. пл. Спирта.

За свој рад добио је признање од Његовог Величанства краља Франц-Јосифа Т. у златној медаљи за 40-годишњи ревни учитељски рад, а одликован је златном медаљом и од Његовог Величанства Краља Црногорског Николе |. а од Школског Савета добио је диплому признања.

==

Јован Живојновић

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2.

Као што се види, одато му је признање са свију меродавних места, а лепо је ожаљен и од целог грађанства, својих другова-и многих при-

· јатеља, па то нека је утеха супрузи му гђи

Катици, сину Мити, кћерима: Јелени, Сари и Мари, браћи: Стеви, Герасиму и Светозару као и зетовима: Мити Костићу и Боривоју Николићу. А таком врсном просветном раднику довикујемо и ми: Слава и вечна ти успомена, брате наш Вељко!

Ре

СТОГОДИШЊИЦА, ДРУГА СЛИКА КНЕГИЊА ЉУБИЦА

УСКРС (СРПСКЕ ЦВЕТИ И КНЕГИЊА ЉУБИЦА) ЛИЦА: Па лан Милан) деца Милошева

Петрија Кнез Милош

Марко Штитарац Један момак

Сима Ненадовић Дечко Игуман Авакум 1. жена Петар Туцаковић 2. жена Јован Обреновић Јелена

Темнићанин Милић Дринчић „Јован Добрача Бошко Ђукић Милисав Здравковић Стеван Добрњац јован Ковач Танаско Рајић Вујица Вуличевић Више жена. и девојака. Догађа се на Цвети другога, устанка за ослобођење Србије 1815.

ПРИЗОР Ходник и двориште пред кућом кнеза Милоша у Црнућу. 1. ПОЈАВА

Љубица, Петрија и Павле Пљакић.

Лазар Мутап

Сима Радовић

Пекета

Пеца

Никола Луњевица

Андрија јокић

Јован Вукомановић, брат Љубичин

Пљакић: На заштити хвала ти, Љубице, Што Петрију нам до сад причува!. Господар откад дете избави, Ти мајка си јој била рођена.

Љубица: Заслужила је, Павле, она то, На терету ми није била баш (Милује Петрију по образу —) То момче красно мене послужи! А дивно ли јој стоје димлије!

Кад тако дође тад с Димитријем —_ При свем се јаду слатко насмејах. Па — велиш — нађе згодну прилику 2

Пн

Пљакић:

Гарашанин и Луњевица баш

— Твој девер ручни — шаљу говеда. Као момче ће им стоку гонати,

На Сави пак ће дочекат; је муж

Са оцем ваљда, Хаџи-Проданом. Нек иде ето, робља имамо

И тако доста ми у Србији,

Да не можемо чисто насклањати А ето рат се с нова почиње.

У таковској је цркви данас баш Последњи о том ено договор.

Љубица:

се више не може. хтеде после Ускрса,

људи већ не мирују,

сами већ се згледају Сулејман паша на њ наваљује

И жести се, што више дограбити

У руке није могао Милоша,

Откада оно сретно умаче

Из београдског паши конака;

Па стог већ јуче Милош испрати Свог побратима, Аким-бега нам, Муселим што је био руднички Да главе народ дошао не би му, Кад пукне глас да данас устају.

Ал ти ћеш, Павле, опет вратити се, Да жетелаца више имамо! Кад свима кућу треба зидати,

Тад треба и на послу да су сви.

Одлагати Господар Ал наши И Турци