Женски свет

Бр. 5.

ЖЕНСКИ СВЕТ

бтр. 117.

више година градоначелник вароши и председник срп. православне црквене општине, председник Привредне Банке и заузимао је у Вел. Кикинди, том највећом овостраном српском месту, најугледније место; својим високим по ложајем чинио је многа добра појединим народним установама. За њиме жале четир кћери, три зета и јединац син, правник. Бог да му душу прости!

| Прота Коста Цијук. Белоцрквански окружни прота Коста Цијук преминуо је на велики уторак о. г. у својој 69. години живота, оставив за собом своју неутешну супругу Јелену рођ. Кенђелац, с којом је проживео лепе године у примерном браку. Тело покојниково пренето је на велику среду у Вршац и предато матери земљи у породичној гробници. У млађе доба бавио се песништвом, од којих му се песма: »Оков тешки, синџир љути« и данас радо пева. Беше добричина од човека, и са тих и других врлина врло омиљена личност у друштву. Бог да му душу прости!

+ Шандор Мајски, честити трговац и родољуб Србин у Сегедину, супруг вредне одборкиње тамошње Добротворне Задруге Српкиња, г-ђе Јулке рођ. Продановић, преминуо је 27.

марта (9. априла) о. г. у 52. години живота У сегединском отменијем српском друштву осетиће се у губитку покојног Шандора велика празнина. Беше он и председник црквене општине. Вечан му помен!

+ бава Белић, поседник сентомашки, испустио је своју племениту душу 27. марта. (9. априла) о. г. у 70. години живота. За њим тугују: син г. Нестор и кћери:г-ђа Софија, удова Душана Теодоровића из Сивца; г-ђа Јелка, удата за г. Ђорђа Велића, пароха новосадског и г-ђа Гордана, удата за г. Данила Ћурића, адвоката кулског; тринаесторо унучади и многобројна родбина. Покојник беше узоран домаћин, нежан отац и деда и добра срца према свакоме. Вечан му спомен!

т Пера Пекаровић, чиновник политичне општине у Старом Бечеју, а зет пок. Стеве Жекића, учитеља и управитеља школског и дугогодишњег тајника Просветне Задруге Српкиња у Старом Бечеју, преминуо је 24. априла (9. маја) о. г. у 61. години живота, оставив за собом удову Зорку, синове: Милана Пекаровића пароха у Старчеву и нашег сарадника, као и Стевана и Ивана и другу велику родбину. Вечан му помен!

КИАОЖА ОЖООЈД 28 БЕЛЕШКЕ, је а чеу 5 16875 (У

ПРОСВЕТА.

Матица Српска. Збор за друштвено просвећивање и књиге за народ држао је под председништвом прочелника Р. Врховца 13. и 20. марта (26. марта и 2. априла) о. год. своје прве седнице. Секретар Матице Српске истиче да је Матица већ по Уставу свом просветно друштво. Год. 1885. пак, на предлог пок. д-ра Ђ. Натошевића, одлучено је да се издају књиге за народ; тим је Матица активно ступила на поље онога покрета који се зове народно или друштвено просвећивање. У говије доба се на западу и у Америци друштвеном просвећивању обраћа нарочита нажња, те је оно постало интензивније, методи су му боље испитани и утвр ђени, организација рада усавршена. Као просветно удружење, и Матица мора водити рачуна освему овом и заузети становиште према новим тековинама на овом пољу које је за нас од нарочите важности. Од главних начина којим нар. просвећивање ради, Матица један већ изводи: издаје Књиге за народ. Гребаће про-

=

грам ових књига модернизовати и наћи канале да оне, уз што мању претплату, продру што даље у народ. Матица треба да присвоји и друге начине, нарочито просвећивање јавним предавањима и књижницама. За Нови Сад ће се држати чешће седнице књижевног одељења с предавањима, а за друга места ће се израдити и штампати кратка узорна предавања. Ради јавних читања ових предавања, ступиће Матица у ближи додир с друштвима која се баве просвећивањем (читаоницама, женским задругама и т. д) Што се тиче библиотека, за Н. Сад имамо Матичину Библиотеку, само је треба уредити и попунити, према захтевима нар. просвећивања, и отворити за ширу публику. За про: винцију се могу спремити путничке библиотеке које ће ићи од повереника до повереника Матице Српске по разним местима Оваком организацијом, даље, набављањем литературе о нар. просвећивању и држањем јавних предавања о нар. просвећивању Матица би постала централом овога покрета у нас, те би испунила оно што њен Устав и Српски Народ од