Женски свет

Стр. 118.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

ње очекује. — Одлучује се да се трећи дан Ускрса, у уторак 16. (29.) априла, сазове пленарна седница овога збора, с овим предава њима: Д-р Тих. Остојић: Шта може Матица чинити у нас за друштвено просвећивање, Јов. Живојновић: Спољашња организација рада о вога збора на народном просвећивању, Љ. Лотић: Књиге за народ или лист за народ Д-р Л. Марковић: Како треба за народ да се 06 ради сексуално питање, Д-р В. Ђисаловић: Ко јим средствима се може утицати на даље васпитање омладине, кад сврши основну школу, А. Варађанин: Шта могу и шта треба жене да раде на нар. просвећивању. Иза сваког предавања долази дискусија. Ова предавања ће се после штампати у Раду и Именику. После тога се приступа избору спољашњих чланова; при том су узети у обзир разни крајеви и сталежи. Спољашњи чланови Збора могу бити само чланови Матице Српске. Позваће се да изашљу делегате у пленарну седницу овога Збора: Савез Срп. Земљорадничничких Задруга, Привредник, Савез Добротворних Задруга Српкиња, Централна Управа Трговачких Омладина, Академска удружења на универзитету, организоване нар. књижнице, уредништва главних листова.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

смоквенац (Е!Ккиз) има врло лепо загасито зелено и стакласто сјајно лишће. Расте стабласто 1—2 метера у виси слабо се грана. Врло је омиљено у домаћем цвећарству и преко целе зиме се зелени. Лишће се развија из врха из неке цреенкасте кожице. Воли трошну земљу и пространи лонац. Трајна суша, јака зима и сувишна влага му шкоди. Зими га ваља држати близу прозора, где сунце удара, а не шкоди му ни топла пећ. Због прашине испира им се лишће. Умножавају се сађеницама. Сађенице се праве у клијалишту или у лонцима са стакленим звоном (поклопцем). За сађенице се узима комад стабљике с једним листом. Чим је топлије и влажније, тим се брже и сталније укорене. Најлакше се сађенице укорене у води. Стабљика се учврсти с једним крајем у води па се набгзо укорене, само вода мора бити млака и мора мирно стајати, не сме се мућкати. Најбоље је да се стакло с водом држи на сунчаном месту.

Грашак се сеје у јесен или рано у пролеће, већ почетком марта, па затим

по потреби и касније све до јуна месеца. Сеје се у редове, браздице. Леја у коју ћемо да сејемо, не сме бити скоро нађубрена, бар једну годину раније, јер у скоро нађубреној земљи отићи ће сав у лозу, а мехуна неће ни бити. Кад изникне и мало ојача онда,се окопа малом мотиком, и кад још боље порасте, онда окопа се и по други пут и редсе са обе стране подгрне, да се чвршће држи у земљи. Затим се позабада какво рашљасто грање уздуж реда, у које ће се лоза уплетати. Врло се ретко залива грашак.

Подруме треба често отварати и проветравати, особито с пролећа и с јесени, да се не улеже у њима плесан и буђа, јер онда, што се год 0стави у подрум навлачи у себе ту плесан, особито се млеко чува од тога, јер оно најлакше увлачи у себе сваки смрад и мирис из околине.

Које кокошке боље носе7 Оне, што имају испод кљуна црвеније бобе, а над кљуном црвеније кресте.

Чиме ћемо потпомоћи да кокошке боље носе Кокошке носиље ваља да су што више по пољу. У храни им ваља чешће давати исецкане коприве или истучене љуске од јаја, или ситна креча. Зачине и све, што јако мирише ваља избегавати, јер ако се и то даје у храни кокошкама, онда и јаја добију тај мирис, па нису добра за јело.

Отров за муве. Иде лето и муве ће се намножити, а оне су и гадне и несносне и опасне по здравље, јер на својим ногама, крилима и рилицама носе отрова са разних места, па трују јела и пића наша. Зато их ваља таманити, а за ту цел је и овај отров згодан:

Узме се утуцана бибера и смеша се с брашном па се онда размути у шећерној води. Тај мутљаг ваља да је толико густ, да се може размазивати по папиру. Муве се на то хватају и трују а за друге није тај отров опасан. Кад се тај талог осуши, ваља га опет водом овлажити.

Гојење живине. Наше варошанке обично држе живину за потрош у кавезама, па пре но што живину пустимо