Женски свет

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ

СВЕТ Стр. 188.

неког свог код куће, да му обради њиву; али то не чини ништа, имаћемо је до године, много слађу, јер знамо, да ће је имати мирно и наша ослобођена браћа, који су до данас само радили, а Турчин готово носио.“

Дивни људи! Он не кука и не плаче, што он и његова дечица можда целе године не ће окусити пшенична хлеба, ан се радује, што ће други то имати.

Стигох натраг у Београд, и оног дана кад ћу поћи из њега, чуло се, да ће Скадар његови победиоци предати другима. Нико не показује и не даје излив својој жалости само уздахнуше и рекоше: „И опет једна нова неизлечива и незаборављена рана.“

Морадох хитати својој дужности, али и за ово кратко време видех, чух и осетих много, свега онога, чему се само морадох дивити а вечито сећати.

уд М КЕ. М.

РКО ГАЈО5. · МАРИЈАНА.

Соба беше пуна путним торбама и кутијама. Маријана отвори једну кутију, извади из ње један шешир за башту са црвеним цвећем, баци поглед у огледало, и примети, да јој овај шешир најбоље стоји; насмеши се и без једне речи пође напоље.

— Маријано — проговори јој мати некако очајно — куда ћеш 2 Зар сама да пакујем 2

— Да, мати — одговори Маријана — сама пакуј.

Мати јој се исправи и погледа ЈУ ужаснуто. Маријана климну главом и пође из собе. Мати јој пак тужећи рече: :

— Јамачно опет.

Маријана ју прекиде:

— Да, мати, опет идем на доксат, опет ћу са Мамег УУуПатов-ом говорити, опет се не ће дочекати крај нашем разговору . . · И ти би заиста могла благодарна бити твојој ћерци, што се тако у твоју корист труди.

— У моју корист 2

— Да, да ме се што пре курталишеш. Мати хтеде опет са неким ужасом да одговори, но предомисли се, и некако опомињућим гласом рече:

— Мирјано, пази! Ти ћеш једанпут насести. Овај УУШашз мож: бити нека протува, па само новца хопе.

Маријана се тајанствено насмеши. Овај осмејак учини матер нервозном.

— Само се смеј, — рече срдито ти мислиш, да си ти увек паметнија. Видићеш ти још! Овај човек је проту-ва!. . . Да је бТавсоу-ски фабрикант, не би седео овде у Млецима ево већ три месеца. Ти си пак једна ћурка, што му на лепак идеш. Добро ме разуми, то је про-ту-ва!

— Слатка мати — рече Маријана тихо, мирно и са неке висине. — Шта ти мислиш, да то мени никада није на ум пало

— Тим горе!

— Слатка мати, та то ми је још прве недеље пало на памет и одмах сам писала Виктору у Пешту и замолила га, да се распита код једне међународне извештавајуће канцеларије.

= Шта-а-а 2

— Тражила сам информације о Мазгог Јоверћ ође УШатеу СТавро-ском фабриканту, Могу те умирити: добила сам најбоље информације о њему. Ре ференције прве врсте!

Мати је са неким чуђењем гледаше, она пак баци пољубац матери и смешећи се изађе из собе. Оде на доксат. Ма ћалав ју већ чекаше. Пође јој на сусрет, стисну јој руку. Затим обоје седоше у један кут под један мален шатор. Пред њима се у јесењем сунчаном зраку, пружало плаво таласајуће море.

Ћутаху. Гледаху на море.

— Вечерас путујете — запита за тим Уапив.

__- Да, вечерас путујемо, — одговори Маријана.

Окрете се УШаоу, мирно баци на њега благ и искрен поглед, за тим се окрене од њега и опет посматраше море. |