Женски свет

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 225.

степена, а и министарство војно наградило га је са хиљаду динара.

Дође и 11. август. За мене најсрећнији дан. Устадох у 4 часа изјутра. Јутро нешто облачно, али пријатно. Узмем цвећа и лаворике, које сам дан пре купила, па пођем улицом, која води ка Бањици, где се налази војнички логор, да чекам ратнике. Замисли, каква је то милина чекати осветнике Косова, јунаке Куманова, Прилепа, Брегалнице, Бакарног Гумна, Битоља и т. д. јунаке са Једрена и арбанашких планина, витезове са Јадрана и Скадра, са Босиљ-града и Власине, Белоградчика и Видина, дичне соколове Српства, који херојским делима пронесоше славу српског оружја по целоме свету.

Кад угледах да се ближе хероји, у мени стаде срце јаче куцати и притрчах престолонаследнику с цвећем и лавором, па га поздравих: Живео престолонаследник! Живела војска! Престолонаследник ме отпоздрави војнички и рече: Хвала!- Одох даље поред војника и бацах њима цвећа, а официрима дадох ловора.

Тако прођох поред пешадије, па дођох до чувене српске артиљерије, коју затекох на Бањици. Ту поздравим неколико официра са: Живели српски официри! И закитих један топ. Жао ми беше, што не имадох још ловора, да окитим и остале топове.

Кад сам испратила војску у варош, вратим се на Теразије. Ту видех краља Петра, краљевића Ђорђа, кнеза Арсена, принца Павла, војводу Путника и министра Пашића. Тога дана видех много величанствених слика.

После подне одох до железничке станице те дочеках седми пук. Кад изиђоше војници из воза, стадоше у ред и запеваше дивну песму, а жао ми је, што ју нисам могла запамтити.

После песме војска се крене, а за војском комора. Још никад пре тога нисам видела комору. Ту су ти коњи, кола, поломљене столице, столови, фуруне, бакрачи, козе, краве, магарци и многе друге ствари. Стево, девере дра-

ги, замисли себи ону слику: Сеоба Срба, тако ми то отприлике изгледа, само што лица нису суморна као на слици, већ ведра и весела.

Ону лепоту, коју сам тога дана видела, не ћу и не могу никад заборавити, а нико ти не може ни описати тај величанствен дан, то треба само видети.

Читала сам више новина, али ни у једнима није тако лепо описано, као што у истини беше.

Право ти кажем, тешко је Србин бити — али је лепо.

Много ти срдачних поздрава шаље

Твоја снаја Пава.

П. Г-фи Ш. Т. у Бов. Петровцу.

Бесумње ћете се изненадити, драга госпођо, што Вам после дужег ћутања на овај начин пишем — ал' док сазнате садржину биће вам све јасно.

Већ од неког времена чини ми се; нема дана ни часа, кад моје мисли нису код Вас — а то је отуд, што ја не заборављам онадобра ионе миле и драге успомене што сам из Ваше куће собом понела. Хтедох Вам већ неколко пута писати, ал бити саду Београду — у овој бурној вароши, а после тако сјајних победа српског оружја — па у слободним часовима седети у соби за писаћим столом, верујте, то је — жртва! Знајте, да у нашој вароши све ври и како је сади мир потписан, Београд плива у радости. Помислите, Косово је освећено, Сливница покајана! Победоносне заставе се лепршају у звуцима песме и поздрава:

За Косово — Куманово!

За Сливницу — Брегалницу!

ЛАл' кудје мене одвела мисаог... Морам се савладати — и прећи на праву ствар. Добијем ово дана писмо из Вашег места, у ком ми се између осталог саопштава, да је већ много тамошњег нашег света — оставило своја огњишта, распродало своје земље и имаовину —