Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

‘ із 9 онъ воспитанъ, и коисе нѣму добри чине, знамь да^еме осудшпи и о мени зло говориши; ясамъ и то предвидїо и нисамсе томе ненадао, ко може свимь и шолико различнимь людма угодити? я^усе само сшараши ниіда прошивъ моей совѣсти , и прошивъ правилам здравога разума неписаши. Косе задоволява само као овца иіи зе другимъ овцама, правда да вѢму нїе потреба ни мислити ни разсуждавати. Укореыїнїе стари обичая подобное кореню велики дрва, за колико година сусе углублявала далеко у землю толико потребую дасе осуше, валясе мало и усудити, и почеши ыислиши, какоіе люди на сто година после нась мислити, ако нисмо ради осташи всегда у прьвои простоти и дѣтинству. Да ни сусе европейци усудили, мисли свое поправляти и умъ наукомь вросвеідаЕати, осталиби до данась упрвои глупости и варварству и билиби подобна бЬднимЪ народомъ Африканскимъ. Приклад други народа даеми дрзновенїе; наіиіесе доволно остроумна и правосудни лица из ме'Ку бра^е мое, коиііе познати ч'іисамь я интересъ и ползу пишуіи желїо и искао, аколи іцо гди буде погрешено учениіе люди после мене исправити и теките человеколюбно као чловеку простити. Мени здоволно угпѣшенїа, дакДи приклад ученимь мосга народа,' да србски починю наіцампу пуо добро издавати; іцеша Да