Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

бб и другояча кое ісаква имена измишлена за гхоби» ши жиеє и мршве; шосуши твои Ерусалимци и Светогорци, будакь нима валя и котика , нека рлде ка и Други люди. Пакь ми нїе чудо другимъ народомъ, негосе чудимъ србскомь сину како моке себе шако похудиши и без сваке неволЪ просякомь учинити ! Али право веле, кадь се човекь покалуѣери одречесе свога рода. Сирома Архїмандришь нашаосе бїо у беди съ Маленицомь, не знаю^и іда^ему одговориши ни како^ега съ враша сь метнути : Владика видекига са свимь забунька доіему на помопь. ЕПІСКОПЪ: Доста ве'кь Ыаленица кукавче, аласи браше као олуя! шешко ономъ кога ша окупишь и запопаднешь, лашнѣ би ко од гладна медведа утекао него од шебе ; а да право речемо вису свему ни калуЬери криви, него зао обичаи коисе уЕео; людису сами какосамь міше рекао почели у манастире даватгі, препоручуюіисе монахомъ на нїове молишве, докь сусе и они обикли узимати, и молишве свое продаваши; ідо ко ныа оно и продае. МАЛ: Пакь доклеіе тай обичаи дураши господинѣ ЕП: догодь з воля люди и народа, кои да недаю и насе ненамамлюю, парасилибисе и калу^ери прошнІЗ и узиманя, а доксе годъ наї,е. коісе даваши , на^икесе и коке узимаши, дакле како видишь од народа све завися. МАЛЕНИЦА: Све а то вашь изговорь Господи.не народъ !