Живот Дра Јована Суботића 1

Отац п мати нпсу ми нпшта говорилп. Брата су прпнудили да пде у попове, па пм то нпје срећно за руком пспало било. Менп дакле нпсу се усудхтлп рећп нп речп. Али сам ипак провидео. да бп мп отад бпо најсрећнији човек, кад би му спн бпо у каквом манастпру архимандрптом па се возпо на четирп вранца. а на прсима да му се спја златан крет о златном ланцу пли црвеној пантлпцп. А како бп, болан, осећао, кад бп му спн метнуо бпсерпу митру на освећену главу! Ја сам представљао себи, да епископ може чудН' чпнптп за добро цркве п народа, па мп је то утпрало стазу на путу жпвота до у калуђерску ћелпју. Да свршпм најпре ФилозоФпју п права а могу п после тога у богословпју тешпо сам сам себе п прпправљао одговор на прпмедбе оца п матере, ако мп какве учине. На- ово мп не рекоше нп речп: као увек огранпчавалп су ово утицање у моје овостране одлуке на то, што бп каткад даном прилнком својој жељп скромнпм прпсподобама пзраза давалп. Кад сам био четврту гимназпјалиу класу свршпо. пзведе ме мој отац на Херкулово раскршће 39 ) у другом правцу. Показивао сам великп дар к цртању. Једаред ме узме отац преда се н проговорп мп: „Видимо, да имаш велпкп дар за цртање. Може бити да је то задаћа, за коју те је природа определила. Ја само желпм, да одеш путем, којп тп наравном позиву одговара, на да будеш са својим начпном жпвота задовољан. Ако те срце вуче, да будеш молер,

39 ) Hercnles, грчкп јунак. По грчкој прпчп на једном раскршћу среле су га две жене п звале га да иође за њима; једна му је обећавала уживање а друга труд. Он пође за овом, јер то беше Врлина. Каже се за онога, који ие може да се одлучи на коју ће етрану, етоји као Херкул на раскршћу.

92

Карловци