Живот Дра Јована Суботића 1

IV

Први део има девет тлава, које еу састављене у об.тпку пиема. Свако је писмо упућено по једном чзгану породице: прво жени Савки, друго ежну Дејану, сада рускоме генералу. треће Је.ФИМжји, кћерж од прве жене, удатој за Јована Барака у Гор. Карловцу, четврто сиповцу Јоеппу, пето сину Озрену. шесто сину Војиславу, сада лекару у Београдз г , еедмо сипу Браниславу, оемо зету Јовану Бараку, девето Мнлевп. унуцн брата, поп Васс, (од кћерн му удате за Бравачића у Дубровнику), која је одрасла код Суботића. Десета глава у рукопису пма натпис ~Драги“, али имена нема. Ипак је u она неком упућена, јер се у њој (етр. 129.) вели: п Ти ее сећаш још из Карловаца 11 . У једанаестој главп нема више нп трага од натпиеа. Други део, који Суботић зове „Пролеће", није састављен у облику писма, него је прпповетка, али еаевим јасно упућена децн. Из рукописа се впдп да Суботић 1880. год., кад је почео писати, није мислио на облик пиема. Прва и шеота гдава, које еу написане те годпне, немају увода, него се иочињу, прва: „Било је ноћу“ (стр. 4.), шеста; „Дете је крштено 11 (стр. 48.), а увод у облпку ппсма је доцније допнсан са стране. Јамачно је Суботић идуће годнне, кад је у мају доеиео да иисање настави, смпслио да од сваке главе начинн писмо, да тим свакоме од својих милих „справи епомен“ вели сину на стр. 42.). Суботпћево дело је сада у повеликом рукоиису, који је писан његовом руком, ситним, ванредно нечитким пиемом, тако нечитким, да се гдекоја реч једва из смис-ia целе реченице или великом досетљивошћу иогоди. Уређивач је ишао за тим да ее Суботпћев рукопие тачно наштамна. Та се тачност тиче само стила а не у евему и језика и правописа. Због хитње има у делу недоследноети и грешака против књижевног језика и нравоппса. Акоје која реч иропуштена, а смисао је очигледно захтева, онаје додата у угластим заградама (етр. 54, 57, 60, 74, 80, 81, 88); штб је промењено, назначено је у напомени. Очпгледан лапсуе је ћутећки поправљен. Тако на пр. на етр. 6. у реду 6. од горе сад стоји: „који је, док је пона појао, скрштених руку стајао“, а у рукопису има „са скрштених руку“. На стр. 5. у 14. реду од доле додат је почетак тропара, јер ra у рукопису нема. Оваке ситнице се не могаху бележити, јер би се тим књига претоварила теретом, који би чптаоцу сметао. Дотерани су на кљижеван облик оваки облицп п речи: седио је, желила cv , бијашс, горио , волиЛи су, смије сс, pasболем, преп-ра-вљен; цртрешен, неотрегиси , возсње, стојала, забаљају, нашо, мого, биљежити , биљежник, ттол сата, јошт итд.,