Живот Дра Јована Суботића 1

јер се код Суботића нажази и правилно: разболи, спасен, cicaeao, насмеје, тсргтравгф, забављају итд. Жпак је по гдешто оотало у двоетруком облику, онде где се и књижеван језик још колеба, на пр. има оићи и отсшти; рухо, сувом и стреја: шстојала, или као оетатак старијег обипаја, на пр. точно, љубезно, погибели, обитељи. . Има једна замашнија измена, коју је уређивач упинио с одобрењем Књижевног Одбора, и коју треба оправдати. Рукопис је автобиограФије веома опсежан, стога се морало прибегнути скраћивању. Некоја места, на којима Суботић говори или о незнатним догађајима својега детињства или која су одвећ Фамилијарне природе, те ширу публику не могу интересовати, урефивач је препржнао у краће, али тако, да су главна Факта сачувана. Така оу места штампана ситнијим (стр. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 62.) На стр. 147. је садржина „Потошгћне Пеште“ на краће изведена. Тако се само у овој књизи уштедео један табак, без штете за дело. У дну листа и нешто на крају књиге објашњени су историјски догађаји и другошто треба, и протумачене су стране речи ж латински текотови. Суботић овде употребљава веома много страних речи, имана свакој страни по неколико. Тешко је у тумачењу сваком читаоцу уговети, а треба се чувати да се књига не претовари. Уређивач је застајао само код необичних речи. Називи наука или математички изрази на етр. 97, ниоу ни тумачени, јер их је ономе, који их не познаје, веома тешко протумачити укратко, а тешко да би од тога и било користи. Правопис Суботићев у нечем одудара од данашњег и у многим стваржма је недоследан. Овде је 'све доведено на данашњи, уобичајени, правопие, само је интерпункција задржана Суботићева. Главније тачке, у крјима је правопис дотеран, ово су; 1., Суботићево % замењено је са е, јер и он често пише: две, недеља, места, време , бело ; 2., крстна, разсрди, одткала, дружство итд. написано је по изговору; 3., тако исто ; рбдко, разкршИе ; 4., у речима: мои, кои, славуи, лицеу, скроио, уметнуто је ј, а опет избачено је у речима: скочијо, добијо ; 5., хје метнуто на своје меото у речима: рани, изранио, а одбачено је у речима: хрђав, хрвати х:е: Суб. пише старији облик 7. пад. мн. обично без х, на пр. у Добринци, у небеси, на бабиња, али има и; ко долгинах, на оних чудесних колесих ; и овде је х враћено на своје место. У речи одмах капда није х на својем месту, али је ипак остављено, јер се обично тако пише. Soeu Сад, 7. (20.) априла 1901.

Тих. Остојић