Живот Дра Јована Суботића 2

У покрету смо друговалп као родољуби. Каснпјеудари он на уређивање Сри. ЈГетописа, и добије одговор у реценсији љегове Српске Повеснице. Дуго се времена срдпо мој стари друг на меперади те рецензије. Но што смо имали у Војводипи, то смо у њој оставилп. У последље време у Загребу састајали смо се опет као старп пријатељп. Лака му земља била! Доста је свом народу у прилог урадпо. Др. Анте Старчевпћ у Загребу наппше у загребачким ~Нар[одним] Повинам-а“ год. 1852. од 27. сспт. један инФаман чланак проти Србаља. У Летопису од г. 1853. ч. II. 92 ) напишем му ја одговор на овај чланак, којп се од других мојих дела разликује хумором и иронијом. И овај је чланак пун самосталних п новпх назора о догађајима Србаља и Хрвата н о стварима хрватске иовеснице. Др. Анте Старчевић тврдио је у свом означеном чланку, да Срби нису Срби, него се само тако зову, да Срби и пису код љега Срби, него Servi, да Срби код љега украдоше туђ језик, ту|у веру, туђа имена, туђу капу, туђе димлије, туђ ћурак, туђе песме, и продају их под своје. Нећу овде наводити оно, што сам управо наводио, да његове тврдње оборим; него мп се чини, да му споменутп ваља оно, што је ту изложено, као нова мисао, нов назор, али нов садржај повеснице изнаша и доказује. Овамо сиада оно место, у којем се излаже одношај између Хрвата и царевине Карла Ведикога, и одношај њпхов к Франачкој сили. Овамо долази даље она расправа, у којој се исказује одношај Србаља к Бугарима, п у којој се критички исправља казивање ПорФирогенитово о победи буг[арског] краља Симеуна,

92 ) књ. 88. стр. 116 168.

141

Покрет