Живот Дра Јована Суботића 2

услед које да су Бугарп ушлп у Србпју п „цео народ од нала до велпка у Бугарску у сужанство одвели“, и у којој се утвр|ује, да су Спмеуна потуклп Србп, а не Хрвати, чпм се кроз векове забачена истина на свет изводи. 93 ) Овамо спада даље и она расправа о садржају псправе Петра Црног Гумаја, којом се конштатује начпн, којим су хрватскп краљеви до престола долазили, и о броју банова хрватскпх, те она тврдња Гумајева као сваког темеља лишена исказује, да је хрватска краљевина имала седам банова, п да су овп бпли; бан хрватски, бооанскп, славонскп, пожешки. рамски, арбанашки, којој се расиравп не може порећп велика занпмљпвост. Свуда се овде установљују нове хисторпчке пстпне и стварп. До овога дана није Анте нп речпце на ову крптпку одговорио. То је истп Анте Старчевић, којп се касније као пророк у хрватској омладини појавио, п до великог утицаја дошао. Ја признајем добру вољу код овог оународника нагаег, ади ми се чпии, да је код њега већа наклоност за особеношћу, него к објектнвној истини. Поред тога мп се чиии, да нема оне зрелостп у суђењу, која је ансолутно иужна за реалнп успех ма какве доктрнне п акцпје. Њему примају што каже, јер говори само оно, о чему зна, да ће се младим духовпма допастп; он се допада, јер говори само опо, што зна, да свет желн и воли. Може ли то бити, то није његова брпга: хоће лп тим својој науци п свом народу впше шкодпти, за то он ие ппта. Цел му је магловита. За средства и не распитује.

93 ) иза тачке овде долази реч „Најиосле 11 , која јалачно упућује на пдућн став.

142

Покрет