Живот Дра Јована Суботића 2

У овпм ЈЕетописима, које сам од год. 1852 —1853. пздао, штампао сам коло прпповестп, које су из нашег покрета узете. Ја сам у том иокретуна меродавном месту учествовао, нпје чудо, ако су му догађајп дубоко у мени одјека нашли. II сам сам оставио своје гњездо, које сам пре тога био себп свио п отишао сам у средпну покрета. Тамо сам био п онде, где се све састајало и све јављало, нпје пудо, да ми је скупа свега позната била. Ишао сам по народу, те сам се са сваком класом тога састајао п разговарао, познато ми је дакле из непосредног додира, о чему је народ мислио, шта га је заузимало, како је о чему судио. Кад се вратим у Беч, дођу ми ови утисцп репродуцпрани пред духовно око, те им дадем особите облике у прпповестпма: „Мађарпца“, „Господар Арса“, „Два брата“, „Женски јунак“. 94 ) У првој приповести смерао сам на то, да таковп појави, који се међу народима укажу, што су прије у миру и пријатељству живели, кидају оне танке жице, што невина срца деде различнпх народа скапчају, и тако су и за један и за други народ судбоносне, и у живот им дубоко засецају. А уједно сам намеравао, да и Србљи и Мађари имадоше представника, који су им на част служили. У другој прпповести оличио сам онај пораз, којим је покрет читаве обитељи упропастпо, које иису ни криве ни дужне. „Два брата“ доносе слике из једнога народа, једне обитељи, од којих је једна црпена из практичног живота, а друга је пород узвишене идеје. „Женски јунак“ даје нам прилпку, колико је одушевљење онога времена у наш народ било пробило, да је и саме жене на највеће жртве узбуђивало. „Жеи-

91 ) прва у Летопису за 1850. књ. 81., друга за 1850 књ. 82., треКа 1851. књ, 83., четврта 1851. књ. 84. и 1852. књ. 85.

143

Покрет