Живот Дра Јована Суботића 2

ри, заборави на светски подожај мој, него да гледа само и мој и свој лични садржај. Он се родио 1. јула 1813. био је дакле три годпне и по од мене старији. Умро је 19. октобра 1851. у 38. години живота. Кнез Михаило иозове мене, да приликом тога парастоса изговорим слово у сномен упокојенога му друга. Мени то не беше ни мало неугодно, јер сам упокојенога владику п сам познавао и уважавао. Парастос се давао у грчкој црквп турских поданика, који су у Бепу становали. Људства је било много: сви министри аустријански п друге знаменпте личности присуствовали, које из похптовања према упокојеном, ког су по највећем делу лично познавали. које из уважења напрема кнезу Михаилу, којије био омиљена личност код бечког двора. Држим да сам своме задатку доста добро одговорио ; толико сам уверен, да је могао покојни владика ово моје слово за живота чути, да би се топлпје растао са мном, него што смо се растали, кад сам му живом неколико речи казао. Барем је долазпло све и» чистог срда и пуног уверења. Ово место означује задаћу и смисао слова: „Оснивајући будућност свога народа, као војвода Стеван (Шупљикад); сплан п красан телом као Душан; и окружен јунацпма, који су стотине хиљада љуте Малеспје") побеђивати научнлп; учитељ свога народа као Доснтије, песнпк као Мушидкп: и опет паде!“ Најлепша места из његових дела повадио сам и као дпвним китицама цвећа увенчао сам му мпсаоиу слику. Ти су изваци њега лшва у тај збор довели. То је слово штампано у С. Летошхеу од годггае 1852. ч. I. 100 )

") племе арбанашко на Дриму 19 °) књ. 85. стр. 20—42.

148

Покрет