Живот Дра Јована Суботића 2

А при том сви удови тела у најлепшем размерју. Па глава и лиде: заиста аполонска. 98 ) Био је млад човек. То је било неколико само година пред љегову смрт, а млад је умро. Нисам му се могао доста надивити. А не само ја, него му се виспни и лепоти дивио п сав Беп, а у Бечу се доиста виђа којеоткуд много депих људи у сваком погледу. Кажу, да му је ова депота баш и донела кдицу смртну у живот. Но ја не знам; тако су говорпли. Мало сам био код њега. Ја сам га био желео само видети, а то се даје брзо обавпти. Он није нашао повода заустављати ме. Може бити да је тому био узрок моја особност, којом сам више одбијао непознате од себе, него што сам их к себи привлачио. После не бих дао за много што сам га бар једаред видео. Барем сам могао потпуно разумети његов „Горски Вијенац“ и „Шћепана Малог“, јер чини ми се, да та дела не може нико потпуно разумети, који писца није лично познавао. Ја нисам од онпх људи, које нека особита сила напрема великој господи привлачп: мене је баш налротив нешто од те господе одбијало, особито док се нисам боље с њима познао. Шта је то било, то онда нисам јасно увиђао; сад знам. Положају светском стављао сам одувек насупрот особни положај човека, па ми се чинило, да се код њега накиађа личним садржајем оно, што је њима светски положај давао. Био сам и сам у доста високпм ноложајима светским у мом животу; алн сам и оида то исто осећао, и зато сам увек гдедао, да онај, који са мном гово-

38 ) Аполона, бога сунца и вештина, приказиваху Грци као необично лепа младића.

147

Покрет