Живот Дра Јована Суботића 2

Но моја општпна, ослањајућп се на предстојнпка, који јој са стране политичке властп осигурава, п на мене, од кога се надала, да ће је протп конспсторпје оспгуратп, остане прп свом, и Радонпћ добпје сентомашку лепу, велику, угледну цркву. Он је тај посао радио у 11. Саду, п нзрадпо га је прије него што се мислило на потпуно задовољство п општпне и црквене властп. II ту мој Радонпћ дође до квасца, којпм подмесп крух, од ког је после живео. Но увек је тужио, што нпје могао науке свршнтп. Увек је говорпо, да ће у молерају остатп мазало наувек, а науком би бар сам себп жпвот засладпо. Од оио доба нисам га нпкад впше впдео. Станпо се у Мохолу п тамо живп п данас, наппсао је каткад ио штогод у повремене сппсе. То је увек бпло пуно жпвота, оштроумља и досетака. А у молерској уметностп попусти сасвпм: једва да је пеколико комадића урадио. Ја сам отишао у Срем п даље, а ou је остао самохран. Спмић је моловао цркву у манастпру Кувеждпну, на што је био позван од ондашњег кувеждинског архимандрпта Никанора Грујпћа, п под руководством овога учпнила се кувеждпнска црква, као каквим народним музеумом, што јој особиту цену прибавља. Али у цртању надмашио је Радонпћ све наше молере далеко. Симић је пмао ту особеност, да су му боје биле светле п љупке, то му је гледатеље прпвлачпло. Напротпв боје Радонићеве имале су впше садржаја и тела. Чудо ! Симпћ је био омален и дежмекаст, Радопић повпсок п мршав. Па п свеци Симићеви били су сви дежмекастп и мањи, Радопићевп впеоки и мршавп. Ђорђе Кода у Н. Саду пма изредну слику матере Божије од Радонића, којој се свакп задпви, ко ју само видп, па долазио он из Беча или из Мљетака.

162

Покрет