Живот Дра Јована Суботића 2

куће не одсеку, па мп пише. да му пошљем бакара да дође кући, што п упинп. Е сад је бпо већ молер у правом смжслу речи, знао је шта се може п шта се сме хтетп; кичидом је научпо потпуно владатп као и бојама; а у мозгу су му се скуппле чптаве нзложбе од пајбољега и најуметнпјега, што је у свету било и постатп могло. * Кад дођс кући, прогласп се, да ће се сентомашка црква моловатп, Ја се забрпнем, да се он нерадом не отпадп од своје уметностп, п навалпм. да потражп ту цркву, и да њу израдп. Но ко ће Нову побудптп, да пде п датражи? ~Та знаду онп за мене, пак ако им је воља, а онп ће мене самп потражитп“. Истпна је, онп су за њега знали. Али га нису познавалп. Те ја њега силом на моја кола, те понеси две пконе. и јурп у Сеитомаш. Кад тамо, алп се у меродавнпх кругових већ одважили за другога, и то ко пз овога ако пз онога разлога; тај компетенат бпо је умешнији и практпчнпјп, па боље поранио и дошао пре девојди: а ко прије девојцп, тога је девојка. Но на његову талпју био је политички предстојнпк мој познати и пријатељ из школа још; а општина је знала за моје пме, као једнога правог пријатеља пашег народа: те које ја, које предстојник, а понајвише општина, отмемо девојку. Онај супарник попусти у цени и то знаменито: алп општина пзјавп, да она неће да даде своју цркву кваритп за љубав том, што ће при моловању 2 3OOO Форината заштедети. Она види послове п једног и другог молера, она има поверење у Радонићу, и она закључује, да се црква преда њему. Нријатељи друге странке стану говоритп, да то не може конзисторпја одобрити, да општина више плати, кад може јеФтииије проћи и т. д. и т. д.

Књиге Матице Српоке. б. 11

161

Покрет