Живот Дра Јована Суботића 2

Питам га, где станује? „Какав стан? Рупа; нема у њој пи зрака доста ни светлости; али зато више влаге“ ! Кажем му да сам наумпо датп малатп себе п своју младу сунругу, него нека ми донесе што од свога иосла, да видим, на да се мало п поближе нознамо. И доиста дође и донесе мп неке своје нослове. Видим, да ми нпсу сувише казали, који су мп га хвалили. Замолим га дакле, да се тога посла прими, те пошто је п њему било до посла стало, измолује мене и вашу матер. Ова му последња нароиито добро за руком испадне. Исте годпне у лето дадем му, те мп наслика п вашег деду и бабу са матерпне стране. Од ове две друге слике, нарочито му је успела она вашег деде, у којој исти пзгледа као да је жив. Кад се преселим у Н. Сад, позовем га к себи, те га прпмим као драгог госта, и ту ми израдп слике мога ода п брата, и ваша два ујака. Мати ми је била пре тога умрла, п тако немамо бар за мене најмилпје слике наше драге бабе Саре. Препоручим га после патрнјарху Рајачпћу у Карловце, те добијемо дивну ону слику у карловачкој дворани, која пзврсношћу све друге превазплази, ма да су ове од најславнпјих уметника свога доба у Бечу моловане. Био је две годпне по неколико месеци у Н. Саду, и ту заради прпличну своту новаца, п онда оде у Темишвар к епископу Машпревићу, пак п тамо иословањем својпм умножп свој капиталчпћ. Овако добије кураж те оде у Веиецпју, Флореиц и Рим, а оданде у Неапел, где остане мало подуже. Кад се оио отвори рат између Аустрије и Пијемоита, побоји се мој Радонић, 1 ,0 ) да га не затворе иод

110 ) Овде ирвм пут спомиње Суб. да је тај млади слпкар из Беча био Новак Радонић (видп 1. део АвтобпограФије стр. 152.)

160

Покрет