Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

у

га принуде с народом на устанак, или да га убију. Но кад виде да га никако нема, да из Београда изиђе у народ, они довију се, да га код Турака омразе; па начине једно писмо, на Кнеза, Петра Миловановића, из Тердојевца, нахије Ваљевске, који је и он Турцим" одан био, и које је Милоша здраво компромитовало, и као из Немачке тајно пренешене, пошљу му и наместе тако, те га ухвати Кнез Аксентије Миладиновић, који је такођер турски љубамац и ривал Милошев био; то писмо Клез Аксентије преда Сулејман-Паши, код кага се Милош једва оправда. Но од тог доба стану Турци на Милоша подозревати, који је дотле код њи здраво омиљен био.

Увидио је Милош то подозрење Турака протигу себе и за то се искао да иде кући из Београда, но они га нису пуштали. На скоро п Сулејман-Паша нареди, те Турци и најглавнијег војводу и побратима Кара-Ђорђевог Станоја Главаша убију, главу му одсеку, у Београд донесу у пред пашиним конаком на Шиљак на углед ставе. Тад Сулејман-паша одреди и пошље Милошу свог једног гаваза, те му овај као у шали каже: ,„Кнеже! Јеси ли видео Главашеву главу; Сад је и на твоју ред дошао!“ А Милош му одговори : „Вала, ја сам моју главу још одавно бацио у торбу и сад туђу на рамени носим, а и ту за који дан до Божије воље и везирске.“ Извади кесу те му нешто и бакшпша даде. Сама Главашева глава доста би била, да Милоша увери, шта се о његовој ради, а камо. ли још и такови поздрав од гаваза! Сад навали да се ма како измакне из Београда и науми, да се више никако у њега не враћа, ако само сад живу главу из њега. изнесе. Досети се те од Ћаја-Паше откупи српско робље на вересију, и изиште се те га одпусте да иде у народ да новце покупи, и да им за робље уговорену цену донесе. Милош оде из Београда, управо својој кући у Црнуће, одакле се више у Београд за време господарства Сулејман-Џашиног и не врати.

Кад Милош у Црнуће пред сами устанак дође, сви му се 0обрадују, не за то, што су га пожелели видети, него зато да не би он опет са Турцима противу народа пошао !

Како дође, војвода му Лома све каже, како су у Рудовцима на скупштини закључили. Милош Ломи одговори да од тог устанка неће ништа моћи по народ добро бити, но да му оставе времена, да се и он о том добро промисли, па ће им казати пристаје ли с њима ва тај устанак или не. Но како су се Цвети, као дан за општи устанак Срба прекучиле, Лома остави код Милоша Мутапа, Гарашанина, Вучића и друге заверенике, да га чувају, да гди год не измакне, и да га на устанак приволе или убију. А он одеу Јасеницу да народ за устанак спрема.

Милош, оставши у Црнућу код своје куће, стане се премишљати шта сад да ради, види да му грози опасност животу од Срба ако с њима на устанак не пристане; па како је са ЋајаПашом уговорио цену за откуп робља у Београду од 100 кеса, пошље свог момка Димитрија Ђорђевића у народ, да по неким старим турским тескерама од народа новац покупи; а свога брата, Јеврема одреди и пошље да вилајетски џелеп волова на Остружнипп прода, и да му новце за исплату откупљеног робља донесе. Но Турци брата његовог Јеврема увате и у Београду у тамницу