Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 618 —

баце. Кад то Милош чује, тад види и увери се да њему опасност . животу и од Турака прети.

Тад му у Црнуће- дође Мелентије Павловић, игуман М. Враћевшнице, Јово Добрача, бивши кнез гружански, и Никола Луњевица трговац пи сродник његов, који му кажу за закључење народне Рудовачке скупштине, стану га склањати да с народом противу Турака пође и да им началује. Милош им одговори, да се ништа не може учинити ни изнова почети рат противу Турака, јер Турци позоретвују; него пристаје уз парод да се само од Турака бране, а да он у то сам угазити пре неће, лок он сам народ не сабере бар из рудничке нахије“, да га упита шта он мисли и хоће ли се срдачно бранити сам, од Турака и кога хоће за најстаријег господара свога! И да му каже да он неће и никад не мисли подићи своју руку и оружје на Султана, него само на зулумћаре Турке, а цару царево, како и Богу божије давати и чинити намерава. После овога разговора види Милош да се народ успалио и да ће букнути устанак противу Турака, па на Велику Среду из Црнућа тумари и одеу Брусницу своме побратиму Ашин-Бегу Муселиму, коме каже како се нешто у народу кува. — И ту зададу један другоме побратимску веру, да се не издају, него да Ашин-бег чува Милоша од Турака, и ако што зло за њега чује, да му јави, а Милош Тако исто да чува Ашин-Бега од Срба! Но кад чују да је Лома устао противу Турака, узме Милош АшинБега, и у петак у очи Лазареве суботе ноћу изведе га до у нахију ужичку, ту се с њиме братски опрости и испрати га, нека иде срећно у Ужице. А Милош врати се п дође у село !аково, цркви, на Лазареву суботу, гди се народ на тај дан искурљао и гди су га вас цан салетали и молили да пође с народом противу Турака, али он је народ од тога предузећа одвраћао им говорио му да се не буни. Но кад му Гарашанин запрети да он то не чини, Милош пред само вече умукне, и тек сутра дан на Цвети после црквене служље и дугог затезања каже народу, да ћеион противу Турака поћи; и одатле из Такова увече у Црнуће врати се својој кући.

Докле су Орби склањали Кнеза Милоша на устанак противу Турака и докле се Милош премишљо, размишљо и код свога побратима Ашин-јега у Брусници бавио, веру један другом задаво и пријатељсгво међусобно утврђиво, дотле Војвода Лома потуче турске арачлије у Јасеници и новце, које су од народа покупили били, узме, и одатле одма тог дана на цветни четвртак пређе у Качер и са својим усташим Орбима удари на варош Рудник, гди му се Турци после три дневног боја на Лазареву Суботу предаду, баш тог дана, кад је Кнез Милош свога побратима Ашин-бега у Ужице испраћо и у Таково цркви 10. априла дошо, о уставку разговар водио, на исти присто, и у Црнуће се кући у вече тог дана вратио; али је Милош тек 12. априла на страсни понедељник истински на устанак пристао и барјак пред својом кућом у Црнућу а не у Такову развио.

Пошто се Лома два три дана на Руднику са Турцима туко, турске куће попалио и у град их стеро и обколио, у ком Турци нису имали ништа да једу, позову Војводу Лому да му се на