Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

п ОРАМЕ

Он поћути, пребере се мислима, па им рекне:

— Вала сам се добри коња најахио; турски се глава пасекао; ничега већ жељан нисам; али ми је само жао моје старе мајке, и жалим што ми се не деси „стрина“, да се пасје вере сит насечем.“ И... с тим речима, излане... То је било 16. августа 1813 год. Он је укопан код Цветачке цркве. На гробу му своји плоча се овим записом :

„Овде почива Јован Курсула Војвода, који је храбри војник био... поживе 45 година. Донешен рањен из Делиграда, престави се 16. августа 1813.“

Курсула је био смеђе косе, бео у лицу, пуни образа, ретки накострешени бркова и обрва, широки плећа, врло снажан п наглув.

Курсула је био један ванредан јунак, јунак вад јунацима. И евуд је ишао у бој где и позват није, и изазивао Турке да с њиме мејдан деле. Он је био неки онај особени човек, као што народне песме кажу за „Будалину Тала.“ Он је носио, и своју кратку а широку сабљу оштру „Палошину,“ не о појасу као што то други људи такове пашу и носе, него ју је носио за леђима; тако да је од исте сабље балчак (ручвик) више левсг рамена, помало вирио, коју је такову тренугно десном руком живо вадио, тако и у корице је мећао, да је се свак дивити морао.

Курсула је био од природе скроман, паметан, и ваљда зато што је био наглув, био је замишљен и ћуталица, а велики јунак, који није ником у јунаштву уступао.

Хаџи Рувим Боговађски архимандрит.

Хаџи Рувим, рођен је у селу Бабиној .Туци, среза тамнавског у нахији ваљевској, око :одине 1774, а мученички погубљен јеу Београду последњи дана месеца јануара 1304 год. Рувиму је било крштено име Рафаило.

Као млад момчић обуче се једном од ђаволства у девојачке хаљине, па са женама и девојкама оде некакој Туркињи на прело. Кад се то прочује, Турци га почну тражити да обесе, он побегне од куће, и по манастирима стане се крити и учити књигу. И пошто се та његова кривица заборави по он књигу изучи, дође опет кући, те се ожени и запопи.

После неког времена умре му попадија п онодеу манастир Боговађу, те се закалуђери; по том године 1785. оде на хаџилук и кад се врати огуд, постане године 1795 архимандрит. Године 1802. завади се нешто с прњаворским субашом, зато се потужи неколико пута Кнезу Алекси Ненадовићу, да би му променио субашу, а кад Кнез Алекса не може то учинити, ону почетку 1808. побегне из Боговађе у Студеницу и одинле о Васкрсу оде у Свету Гору. Но потуцање по туђим манастирима досади му се брзо, за то се те исте године у јесен врати опет у Боговађу. Кнезу Алекси не буде ни мало мило што је Хаџи Рувим дошао, јер је на њега била бачена кривица да је писао ону књигу, што су Турци оне године под Алексиним именом били уватили на скели; за то му