Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 625 —

поручи да одма бежи из Београдског пашалука (као да сумња једнако остане на њему). Али му Хаџи Рувим одпоручи: „кажите ви Кнезу Алекси нека, он сад бежи, а ја сам доста бегао пи скитао се; не зна Кнез Алекса што је туђа кућа и туђа земља.“

Кад у Боговађи 1804 год. чује Х. Рувим, да је Мехмед-ага Фочић у Ваљеву уватио Кнеза Алексу, он одма узјаше коња и побегне у Београд, као да би га олбранио Кучук-Алија, код кога, је онда био његов синовац Петар Молер Николајевић, те му дворе молово. Дошавши у Београд, одјаше код владике, који јави за њега Кучук Алији, а Кучук-Алија рекне момцима: — „Не водите га мени, јер му је овде дете, него га водите Аганлији, па шта му драго и с њим.“

Турци га по том, по заповести Аганлиној, баце у кулу, и после неколико д.на извелу га на поље, те га страшно измуче (кажу да су му кљештама вуклии кидали сисе и месо испод пазуха), па га тек после ти грдни мука, посеку.

Кад је погинуо, било му је око 60 година; био је човек врло леп и паметан. Знао је говорити грчки, умео је живописати иконе и резати крстове, печате, и панагије.

Вели се у народној песми да је умео злато растапати и са њиме ситне књиге писати, око себе рају 'световати, а дахије цару опадати.

Ето за то је и издануо на мукама, у Београду, последњи дана јавуора 1804 год.

Хаџи Ђера

„Архимандрит манастира Мораваца.

Године 1804 кад су дахије у Београду закључиле, те кнезове и друге одабраније људе по Србији секли, дахија Фочић, кад је у Ваљево 20. јануара дошао и 23. Кнеза Алексу и Бирчанина посекао, одма послао је Турке, те су у манастиру Моравцима уватили Хаџи Ђеру, те та посекли.

Закључење дахија, да и Ђеру погубе, овако је Фочић говорио, као што се у песми каже:

„Док погубим до два Игумана, „Аџи-Ђеру и Аџи Рувима, „Који знаду злато растапати

„И са њиме ситне књиге писат'“, „Нас дахије Цару опалдати, „Око себе рају сјетовати,

„Они паше, а ми смо субаше.

После ове изреке Фочићеве, народна песма о Хаџи-Ђерп још и ово каже: „Моравцима пркви допадоше, „И ту Аџи-Ђера погубише.

Даље о овом мученику Ђери, одакле је био, где је рођењ, у којој је години старости своје био, кад је посечен, и где је укопан, нема података.