Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

— 626 —

Илија Бирчанин Подгорски Обор-Кнез.

Илија Бирчанин родом је био из села Суводања, среза подгорског, нахије ваљевске пи седио с кућом на подножју планине Медведника. Рођен је око 1764 годиве.

Илије Бирчанина стари доселили су се из Бирча, заједно са племеном Ненадовића. То је племе у Ерцеговини у Бирчу једно било. Но пошто су се са Турцима у Бирчу закрвили и у Србију преселили, по учињеном свом завету, поделили су се на четворо. Једни су се по завету населили у Мачви Шабачкој, где су видели у дрвету велики рој пчела, други у Бранковини, где су чули да је во 18 пута рикнуо, трећи су се населили у Грабовцу, где су нашли највеће класове жита, а четврти населе сеу Суводању под Медведником, скоро највећом планином у Србији и прозову се Бирчани. И од лог племена, од ког је и Илија, има и данас у Суводању више добри домова.

Пре кнеза Илије, не зна се да лје из тог племена когод Кнезом или другим каковим народним старешином био. Тако не зна се ни за Кнеза Илију, шта јеон пре 1794 год. био, докле није закнежен. ;

За време рата славног аустријског Цара Јосифа П. и Катарине 1 царице руске са Турском од 1788 год. нигди спомена нема о Кнезу Илији Бирчанину. Но после закљученог мира Аустрије са Турском у Свиштову, 4. августа 1791. ево шта Прота Матија А. Ненадовић у својим мемоарима на стр. 28 говори, кад му се отац Алекса, као аустријски официр у пензији, из рата у Бравковину вратио и опет одпочео кнезовати сам, почем Турци по одласку Аустријанаца нису билп још пикакове власти у Орбији испостављали : „Никола Грбовић преко Колубаре био је Љишки (Колубарски) Кнез; а Подгорци којима је Кнез био умро, дођу молити Алексу да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине држи, или да им он даде каквога из своје кнежевине Кнеза. Алекса, премда је ове године судио и тамо, није се хтео прихватати за сву кнежину, но рекне им да они између себе Кнеза изберу; а они рекну: А то нам бар за сад дај Јоку из Рабаса да вам кнезује. Алекса им каже: Да је то мучна ствар једном ч0веку из друге Кнежине у туђој Кнежини кнезовати, а кад баш хоћете за Кнеза Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с њиме и село Рабас од моје кнежине тамнавске, а и тако је на међи; то село нека буде од сад под вашом кнежином. — И тако Подгорци буду задовољни.“ Докле је тај Јока кнезовло и шта је с њим било, не зна се, а не зна се ни 10, дал је Илија Бирчанин одма после Јоке Кнезом посгао, Но тек после Шашин-Јаше, којп је Београд од Аустријанаца примио, и после тог, кад је Мустафа-Џаша 1794 год. дошао за везира београдског, тад видимо први пут Илију Бирчанина као Кнеза Подгорског. Дакле од тог доба има се говорити као извесно о раду Кнеза Бирчанина.

Кад је Кнез Бирчанин постао Кнезом, он је са Кнезом Алекеом и Николом Грбовићем радио сугласно као с браћом, они су се заједно међусобно договарали, Скупштине сазивали, порез на варод разрезивали, такови купили и заједно га у Београд вези-.