Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

Ми,

и УУ Ура Ае а та а РА уд Р РИИН -- = РА фри Ај и и. Му Е МИА 78 ИЗА Ом Е Му Заир» урне Ја и

, · и % .

а НО

рима, а после и дахијама носили и предавали, и заједно народ од турског зулума и неправде заклањали и бранили.

___- Кад јаничари из Видина стану наваљивати да продру у Ср-

"бију и у Београд, да присвоје власт од царског везира Мустафа-

Паше, Мустафа-Паша тад удари већи дапак на народ, него што је дужан био давати по султанском хатишерифу од 1793 год., да би за тај новац могао под најам држати већу војску код себе, да са истом одбија јаничаре и да чува и себе и народ од ти јаничара, царски одметника.

Кнезоки искупивши сеу Београду код Мустафа-Паше, стану јадати, да народ тај данак не може и нема одкуд давати; но кад им он каже, зашто и за коју цељ он већи данак од народа купи, Кнезови, између који је био Кнез Алекса, Грбовић и Бирчанин, нађу да је разлог везиров уместан, договоре се и понуде да му даду српску војску за одбрану кад јаничари наваљивали на Ор-

"бију буду, а данак већи да народ нема одкуд давати. Мустафа-

Паша уважи тај предлог Кнезова и нареди строгом заповешћу, да сваки Орбин мора себи набавити дугу пушку, јатаган и два пиштоља. А Кнезовима заповеди, те војску попишу,' коју су свагда у преправности морали држати, да, како од њега, Мустафа-Паше, противу јаничара позвани буду, да су одма с војском онде, где

"им он заказао буде.

Кад Јаничари од Видина под Тосун-Агом упадну у Србију, и једни оду те заузму Ћуприју, а други уларе на Пожаревап, где се побију са српском војском под Станком Арамбашићем, те ту Србе надбију, продру до Београда и варош заузму, а Мустафа Џаша са мало своји војника затвори се у београдски град.

Кнез Алекса Стев. Ненадовић, Бирчанин и Никола Грбовић, како су за Јаничаре чули, да су упали у Србију, искупили су војску и у Грабовцу, ваљевском округу, готову је држали и од Паше очекивали заповест, куд да се креву; но кад чују да су Јаничари продрли и Београдску варош заузели а од Паше никакову заповест не добију шта да раде, сни сва тројиџа на Палежу седну у лађу и низа Саву оду Мустафа-Паши у Град, п кажу. му, да им је готога војска у Грасовцу. Мустафа-Паша залржи Кнеза Алексу код себе а кнеза Бирчанина и Грбовића врати натраг, те оду у Грабовац, војску крену, на Палежу је у лађе укрцају и воћу до доњег Града дођу и на Сукапију у доњи град искрцају је.

· Кад се мало поодморе, разреде се, спахије стану на Видинкапију, везирова тенабија на Стамбол-капију, Кнез Алекса са Бирчанином, Грбовићем и ваљевском војском прођу ува Саву на Сазакапију; и тако распоређени, у једанпут испадну из града, ударе јуришом на видинске Јаничаре и истерају их из Београдске вароши, коју су заузели били.

Кнез Алекса остане у Београлу са војском код везира, ла Град и варош чува; а Кнез Бирчанин оде са своје кнежине 80)ском, те је Јаничаре до Смедерева, удруживши се са Кара-Ђорђем, гонио. Јаничари се затворе у Град Смедеревски, но МустафаПаша пошље им из Београда топове, с којима истерају Јаничаре и из Смедерева, те су их до Видина гонили.

Бирчанин је више пута са Подгорцима био бој са Јаничарима, но све узалудно му буде; јер Јаничари, кад виде да Му-