Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

АДА о РЕ х

— 629 —

„ђе му гавран кости наћи неће,““ „А кад нама порезу донесе, „Под одужјем ва диван изиђе, „десну руку на јатаган метне, „А лијевом порезу додаје:“ „„„Мехмед-ага, ето ти пореза, „„Оиротиња те је поздравила, „бише теби давати не може,“ „ја порезу започнем бројити;

„А он на ме очима стријеља ! „„Мехмед-ага ! Зар ћеш је бројити „»Та ја сам је једном избројао.“ „А ја више бројати не смијем, „Већ порезу украј себе бацим, „Једва чекам, да се скине б“једа, „Јер не могу да гледам у њега; „Он је паша, а ја сам субаша.“

Кад су тако дахије, по савету Фочић Мехмед-аге, закључиле да исеку Кнезове и све друге знатније људе по Србији, одма пошљу у сваку касабу својим муселимима тајну заповест п одреде им и дан, да сваке муселим свога Кнеза погуби. А на Кнеза,

· Алексу Бирчанина, Грбовића и Кара-Ђорђа пође сам Дахија Фо-

чић-Мехмед-ага, не могавши се у другог поуздати, да ће их моћи погубити. Но кренуо је се тад из Београда за Ваљево, пошто је напред послао поруку Кнезу Алекси, Бирчанину и Грбовићу, да долази у лов са 200 момака, но да му они спреме раву за коње и Турке, тако и конаке.

Кнезови по поруки Фочићевој спреме све што треба. Не надајући се своме злу, изиђу из Ваљева, сретну и дочекају Фочића у пољу Лубепину; он их претворно лепо прими, па оданде пођу Е Ваљеву, но како дођу и сјашу коње у Ваљеву, одма Фочић сва три метне у тамницу, и наметне им синџир на врат, и обе руке заједно у једно гвожђе, што но се зове лисице, које је Фочић са собом лонео, и томруке. Они су сили тако оковани, да се нису могли ни окренути, ни својим рукама леба до уста донети, него су их други зарањивали.

Кад чује Јаков, брат Кнеза Алексе, да су Кнезови угамипчени, дотрчи у Ваљево и кад види шта је, одма стане спремат: и купити новац, не би ли како Кнезовима одкупио живот. Викао је Кнез Бирчанин и Грбовић из тамнице: „Јакове брате, тражп и састављај и подај колико год новаца ишту, само живот одкупљуј!:“ — А Алекса једнако викао је: „Не дај Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују, он ће и новце узети и нас исећи, из овога синџира и из ови лисица не мисли он нас живе пустати! —

Добро је пронико Кнез Алекса да ће онп жргва за свој народ бити и да их Фочић ни за какве паре живе пустити неће. И тако после утамничења трећи дан изведу Кнезове из тамнице: Милована Грбовић., сина Кнеза Николе, који је срећом његовом болестан код своје куће лежао, пусте, а Кнеза Алексу и Илију Бирчанина вежу и на пољице код Колубаре, пониже ћуприје на 80 фати изведу, и пред многим на силу покупљеним светом, пред вече 23. јануара. 1804 год. у Ваљеву оба посеку.

Кад тако Кнезови посечени буду, народ се с тог грозног пезорја разбегне и узжурба. А Ваљевски Турци одма стану гајно спремати своје важније ствари за бегање.

Дахија Фочић узме обадве кнезовске осечене гтаве, па их мете више себе на чардак на шалке за углед; а тела њиова ос-