Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

МИ пи РРА Ро РУКЕ

= 630

тану на пољицу код Колубаре, где су и посечени три дана ле-_

жала, но на молбу Ваљељаца, Фочић дозволи, те безглавпо тело Алексано узме неки Манојло из Клинаца, натовари га на колаи однесе у Бранковину, Те га Јаков код цркве сарани, а после три дана опет неки Живан Јеротић из Близоња украде са чардака, главу Алексину, мете је у недра, однесе је у Бранковину п к телу је присаједине. ;

Кнез Илија Бирчанин био је висока раста, тела снажног и

коштуњавог, подужи образа, био је црномањаст, бркове је имао.

црне, густе п повеће, погледа врло оштрог, а глас је имао крупан. Био је врло одличан, паметан и јунак. Врло је на гласу био добар јахач и вешт у гађању из пушака; одело је носпо на себи врло лепо, и био је врло одличан. На Турке је здраво мрзео, па је уз реч често псовао: „По турској те вери.....“

Алекса Стевановић Ненадовић Тамнаве и Посавине обор-кнез ваљевски.

Рођен је у селу Бранковини, среза тамнавског, нахаје Ваљевске. |

Родитељи његови били су мати Манда и отац Стеван, и тако је се он по очином пмену презикао Алекса Стевановић. Овога Стевана отац је био Петко, а Петков Кнез Станоје. А овога отац, који је био џеки власник у Херцеговини, са целим великим племеном његовим доселио је се из Бирча, Херцеговине, од црногорске границе у Србију, и у Бранковини настанио се.

То племе у Херцеговини од старе старине звало је се Ненадовићи, но пошто се закрве са Турцима, сво племе из Бирча крене се, пресели у Србију и прозове другим именима, да би од Турака мирно било.

Кад је то племе Ненадовића пошло да сеу Србију сели, заветовали су се између себе: Једни да се населе и настане онде, где нађу добар рој пчела у грму. Други, где највеће класове од

жита виде. Трећи, гди најгушћу шуму нађу. А четврти, гди чују |

да највише во рикне. Тим држали су да ће та плодна места бити, и најугоднија за живот њихових породица. Уа а

Од тога племена, који су се у Херцеговини Ненадовићи звали, кад се у Србији преко Дрине доселе, једни се садрже и населе испод Цера планине, у Липолисту у Мачви, где су највећи рој пчела нашли п где су држали богаство у меду. Други сви пусте се у ваљевску нахију, и од ти једини, којима је највећа опасност од Турака претила, населе се п настане у планинском месту Оуводању, данашњем срезу Полгорском, под подножјем планине Мед-

ведника и прозову се Бирчани. Трећи се спустеу Грабовац, среза. Посавског, где су нашли највеће класове жита и прозову се Сте-

вановићи. Четврти у пугу, кад су дошли на Бранковачки. вис и чују где во 18 пута узастопце рикне, имајући убеђење да ту земља плодна бити мора, ту се населе и ако је то место пусто и ненасељено било. | :

Од тог племена, који су се ту настанили, једни се прозову Лазаревићи, од којих има п данас више добрих кућа, а други Стевановићи.