Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 306

+= 217 де

Миливоја Блазоавца, Јована Ристића и Гавриловића, узме Књажеву власт у своје руке, Саветник Ранко Матеић буде опет у апс у Београду затворен и у гвожђе окован. Но почем ниуколико крив био није, после шест педеља дана без икакова испита, суђења и одсуде, буде из апса пуштен и пензија му одузета. За тим оде својој кући у Тополу, те је обделавајући земљу сам себе и своју породицу без икакове пензије издржаво; и тако је у оскудости живио, да је он по послу, под своју старост са опанцима на ногама из Тополе пешке у Крагујевац ишо и натраг враћо се. И тако живећи у оскудици, биће 1874 године у "Тополи умро је.

После своје смрти Ранко Матепћ оставио је своју добру и паметну жену имено Синђу, сестру бив. Кара-Ђорђевог Секретара Јанићија Ђурића, у којој је највећу утеху под своју старост, а у худом стању имао, и са истом два своја сина Светозара п Љубомира, које је оба дао прво у Србији, а затим и у страним државама воспитати. Од који данас старији му је син Светозар Матенић кмет у Тополи, гди с кућом живи, и народни је посланик. А млађи син Љубомир Адвокат је у Београду, гди и скућом живи.

Ранко је био средњег раста, крута телесног састава и доста пуног, косе смеђе, очију граорасти, лица мало жућкасте боје; у нарави био је тих и врло пријатан и љубазан човек. Био је здраво трезвен паметан и јуначан човек. С народом врло је лепо живио, и зато је био од народа врло љубљен и поштован. Био је писмен, н науку је здраво уважавао. У кући живио је лепо по народњем обичају бег икакови луксуза и био је гостољубив. У јелу и пићу био је умерен. А у кући штедњим, но после своје смрти врло је мало имање у земљама и баштама својој деци у Тополи оставио. Био је велики обожатељ КараЂорђа, поштоватељ његове породице, и одан Књазу Александру КараЂорђевићу. 66. СИМА МИЛОСАВЉЕВИЋ ПАШТРМАЦ. БАРЈАКТАР.,

Родом је из села Паштрме, нахије Крагујевачке. За времена ратовања Кара-Ђорђевог противу Турака био је барјактар код Војводе Антонија Ристића Пљакића.