Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 307

+= 218 =>

Кад 1813 год. навали многобројна сила Турска, продре и и заузне Србију, тад се Сима налазијо код Војводе Пљаке у Делиград ском Топољачком шанцу обкољен Турском војском. Но у Октомвру, са Војводом Пљакићем и затекавшом се Србеском војском у шанцу, ноћу прокраду се између Турака и сваки својој кући срећно избегне, гди су се после које гди крили. А Пљакић доцније преруши се у турско одело, провуче се између Турака и пребегне на Великом Дубоком у Срем. “)

Кад 1814 год. Хаџи-Продан устане противу Турака, Сима пристане ув тај устанак и пође са Хаџи-Продановом војском Турке тући. Но Кнез Милош са Ћаја- Пашом угуши устанак у нахији Рудничкој, и дође са Турском војском у Крагујевачку нахију у село Кнић; ту премами неке од вођа Хаџи-Проданови усташа, те му се на веру предаду, између који преда му се и Сима Паштрмац, и тад ступи као момак уз Милоша. ““)

Године 1815 год., у селу Рудовцима, Орбске заоставше у Орбији Кара-Ђорђеве старешине на тајно држатој скупштини закључе, да се опет противу Турака дигну, па макар сви са оружјем у руци изгинули, +“) И кад се Војвода Лома на цветни Четвртак дигне противу Турака, Рудник освоји и на Лазареву Суботу погине; тог дана Вучић Перишић, Јован брат Милошев, Благоје Томић из Кнића и Сима Милосављевић побију Турске Арачлије у Крагујевачкој нахији у селу Коњуши, узму новце и одатле дођу на Цвети ноћу у Црнуће кући Кнеза Милоша, гди Паштрмац развијени барјак са собом донесе, и сутра дан на страстни понедељник 12. Априла, кад се и Милош на устанак склони, преда му свој барјак, рекавши му: „Нај и теби, што но је за тебе!“ ') Од то доба Сима Паштрмац једнако је био уз Кнеза Милоша.

Кад је Кнез Милош прелазио у Срем у Прогаре, те се договаро са Војводом Петром Николајевићем Молером, Сима га је до Палежа пратио, и ту заостао докле се Милош ив Срема вратио није;“) одатле је с Милошем отишо к Ваљеву, а потом к Чачку.

ж) Историја Милутиновића стр. 47. ##ж) Историја Милутиновића стр. 82. ###) Историја Милутиновића стр. 119 и 162.

') Историја Милутиновића види од стр. 128 и 129. И у кнеж. Србији од Милићевића на стр. 272 који каже: „Он је изнео свој барјак и развијо га за знак освећења тога великог народног рада.“

%) Историја Милутиновића види стр. 142., 205. и од етр. 215. и 2545.