Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 308

+= 219 =

_ Кад доцније Паштрмац оде са Милошем на Дубље, гди Срби разбију Турке, шанац освоје, и Јова Чираковић ухвати у трњу живог Марашли-Пашу и доведе га пред Милоша. Један од Срба шчепао је био пола Ћурак Пашин, Милош му рече, да он такови да натраг! А овај ти нехтене, него напне дугу гушку у прси Милошу, рекавши: „Та зар ви старешине да све пљачкате, а спрома ништа2!ј“ На то Паштрмац, који је на коњу уз Милоша био, скреше из пиштоља, те сељака по сред чела удари, који мртав падне!“)

После овога разбитија Турака на Дубљу, Милош поврати све хаљине и оружје Србима од Паше одузето; оде с њиме у Црниљево, тди је више дања дружевно у разговору са Пашом под шатором провео. Потом поклони му једног хата, да му 500 гроша, а и момцима његовим подари по пар Турског одела и по једног коња, и испрати МарашлиПашу преко Дрине Везиру Рушид-Паши.

Тако Милош удворавајући се Марашли-Паши, а, овај га увери, да слободно може Везиру у Босну на разговор отићи и да се ништа не боји. Па почем Милош увери се Пашиним речима да му Везир неће ништа чинити, а имао је у мисли, како су се Срби на оружије подигли, да само зорбалије Турке из Србије уклони, па опет Цару царево, а Богу Божије, без икакова околишења давати и мирно живкарити и кућарити! Реши се да иде у Босну Везиру Рушид-Паши. Милоша еу многи одвраћали од те намере, но он нехтене никог послушати; онда му Паштрмац рекне: „Ако ти је, господару, живот омрго, с првога грма можеш врат сломити па умрети пре воље Божје, а да чак тамо неидеш; ако ли навреш и отидеш, како ми се види да си већ прегао, то ти се и само вели, да си највећа будала под небом, јер носиш сам своју главу Турчину на шиљак.“ На то Милош одговори: „Али Паштрмче, ако Бог да те ја одем и вратим се здраво и веседо, тко ће онда бити та највећа будала, ја, или тиг“ Паштрмац: „А! онда не ти, не, будала бити, ад не ни ја, него ће Везир бити и остати највећа будала под небом и до века, ако те испусти,“ +“)

Кад се те 1815 Јула учини мир у Ћуприји са Марашли АлиПашом, и он оде у Београд, уклони Сулејман-Пашу из Србије, поседне са војском Србију и Србима неке повластице даде. — Паштрмац

#) Историја Милутиновића стр. 327. жж) Историја Милутиновића од стр. 350—352.