Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 311

+= 2228 =

Кад Мехмед-Рушид-Паша и Исмаил-Бег покупи силну Арнаутску војску и године 1810 при концу Августа удари на Крушевац, заузме га и преко Мораве претерају Србе, гди се на Јасики под ваповедничеством самог Кара-Борђа за одпор спреме. Турци пређу Мораву, и на Србе у Јасики ударе са свом великом силом, но после седмосатног крвавог боја буду Турци разбијени и преко Мораве натраг претерани са тако великом штетом, да је се Морава које са побијеним, које са подављеним Турцима загушила. Гарашанин после разбића Турака са својим побратином Матом из Липовца пође низ Мораву сејирити како Морава мртва Турска телеса нови, гди код једне врбе близу Моравске обале усмотре једног у богатом оделу мртвог Турчина, који се на Морави у вртлогу у ковитлац окреће, тад Гарашанин увати се једном руком за врбу другу пружи Мати те се за исту увати, па загави у Мораву те тог мртвог Турчина увати руком, и тако извуку га на суво, гди код њега нађу за појасом лепе сребрне пиштоље, сребрну паласку, кесу с новцима, и око тела кожни ћемер пун дуката, но у тај мах нису ни гледали шта је у њему, него свуку са Турчина врло богато све срмом извезено одело, па како су на чакширама биле сребрне и позлаћене ковче, не имајући времена да исте одковчавају него изнутра у чакширама хитно одсеку Турчину ноге до колена и у чакширама такове, са свима другим стварима однесу, и пођу да између себе поделе. Но у путу око тога пљена споречкају се, Гарашанин рече да оће да узме пиштоље за његовог сина Милована, а Мати одело и сребрна паласка, а Мата пак оће за свога сина пиштоље да узме, а Милутин нек узме себи што он њему даје, а незнајући још оба шта у кеси пи ћемеру имаду; и тако у споречкању Гарашанин рече Мати, вала Мато кад непрестајеш као што ти ја кажем, а оно да идемо Господару Ђорђу па нека нам он подели. Мата рече: „не Миловане од Бога не нашао, узеће нам све па онда ништа ни мени ни теби.“ Но Гарашанин не послуша га него оду Кара-Борђу и однесу му све што су код Турчина нашли, и каже му Гарашанин како немогу да све у делидби сложе, и замоли га да им он то подели. Кара-Ђорђе седне на траву, истресе на земљу ив кесе што је новаца било, па узме ножић те распори ћемер и истресе све саме рушпе (дукате) преда се, па онда узме на две гомиле дукат по дукат мећати, гди изађе у свакој гомили по 500 рушпи, а један претече, који Кара-Борђе држећи уруци рече: „Ето Милутине узми ти једну гомилу а другу нека узме Мата.“ А гди