Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 312

+-—- 228 —

.

је теби Господару тад, рече Милутин, није право да ти ништа недобијеш Којекуде Милутине, ево доста је мени овај један претекши дукат, и они сагну се и покупе по гомилу дуката. Па како у исто време ударе туда неки весело певајући војници због разбића Турака, Кара-Ђорђе им рече: шта је да нисте пијани; Нисмо Господару, одговоре, пилиби али немамо зашто да пиће купимо. На то Кара-Ђорђе, држећи онај дукат у руци, даде им и рече, на па пијте. А видивши друга два војника да немају ни по једног пиштоља за појасом, он онда један једном а други другом пиштољ даде, а сребрну паласку даде Гарашанину а Турско одело Мати из Липовца, и такову делидбу учини; с којом буду оба задовољни.

После овог случаја Милутин седио је у Јасеници у Гарашима; ту је седио капетан, а ту је и Пошта била, коју је надзираво Мата Липовац Гарашанинов исти побратим. Неко дође те запали Пошту и сва сена поштанска попали, те езгору. Капетан био је пијаница и рђав човек, обтужи Совету Милутина Гарашанина и Мату надзорника Поштанског, да су они Пошту и сена попалили. Услед те обтужбе Совет пошље да везане у Београд дотерају Гарашанина и Мату Липовца да ји за то узму на одговор. Гарашанин и Липовац за то дознаду, па да ји неби бесчестили, оба утеку у планину у хајдуке.

Тим Совет још више закључи да су баш они сена попалили, па за казнити ји, пошље за њима потеру и заповеди, те им се куће попале и сав мал у Београд отера и распрода; па Гарашанинову отерају и сву породицу као и синове Милована и Луку, те су у Граду као ваточеници радили, за то што је Гарашанин у хајдуке одбегао, да би га тим принудили да им се преда и да га за паљевину казне.

Гарашанин са Матом криоје се и тумарао неко време по шумама час овамо, час онамо, и од потере која ји је тражила, кријући се ин ноћивајући по колебама, кошарама и свињцима, напуне се пуни живе нечистоће, да нису више сносити могли. Гарашанину то досади се па каже Мати, да иду у Тополу Кара- Ђорђу, па да му се предаду и да кажу да нису криви, па нека чини од њи шта хоће. Мата нехтене на то согласити се, но ипак пође са Гарашанином до близу Тополе, до шуме Крћевца и несмедне ићи Кара-Ђорђу на предају, зато што га је Кара-Ђорђе већ једанпут у Срему као фрајкорца са 50 штапа за непослушност казнио, него ту заостане.