Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 313

о АЈ и РА а АЧМНЕ

--—- 224 =

Гарашанин, кад у Крћевац дође, види из планине да Кара-Ђорђе сам њиву ограђује и прућем плот поплеће, па под оружијем с дугом пуном пушком и пиштољима за појасом изађе из планине и управо упути се Кара-Борђу, но кад поближе њега дође, он извади кремен како из дуге пушке тако и из пиштоља да упалити немогу, па ји мете запојас и дође до саме ограде, коју је Кара-Ђорђе прућем поплећо, и своју дугу пушку уз плот преслонио био, па зађе с те стране гди је Кара-Борђева пушка стајала, дође до ње и своју дугу пу_шку без кремена до Кара-Борђеве преслони, а пиштоље до исте без кремења на земљу положи, па Кара-Борђу не назове ни добро јутро, него оде те узме са гомиле прућа, па како је Кара-Борђе плот поплећо од лева на десно, тако Милутин оде и стане плот поплећати од десна на лево. Кара- Ђорђе је све то впдио шта Гарашанин ради, па чинио се да то ништа не види, и тако обојица поплећали су ограду без да су један другом што говорили и један у другог гледали или главу окретали; па кад се у поплетању ограде састану и поплетом ограду доврше, Кара-Ђорђе онда рекне: „Ето којекуде Милутине поморисмо се, ајдемо да ручамо!“ Гарашанин му нато: Господару Бога ми ајдемо и ја сам доста изгладнио! Па пођу да узму своје прислоњене уг прошће пушке, но кад Кара- Ђорђе види да су Гарашанинове пушке без кремења, он му онда само рече: „Ене! којекуде. А гди ти је кремење 2 Мети то кремење у пушке па ајде да ручамо.“ И тако Гарашанин завије кремење у пушке и Кара-Ђорђе из Крћевца пође кући у Тополу, а Гарашанин са њим; ни речи више не проговоре, дођу до у конак Кара- Ђорђа.

Гарашанин био је у то време сав прљав, браду пустио је био, и по шуми верајући се, поцепан и пун животињске нечистоће. Кад уђу у конак, Кара-Ђорђе видећи га тако мучна речему: „Ама Милутине, ти си којекуде пун нечистоће, постојде ту мало на диванани.“ Па оде сам и нареди те му се вода за купање у кади, сапун и чисте кошуље приуготове, а потом и све нове аљине капа и обућа спреми, и кад све готово у собном купатилу буде, он онда изиђе, зовне га и уведе у собу "опремљену за купање, и рече: „деде Милутине окупај се и пресвуци;“ које Милутин тако и учини, а своје хаљине све на поље избаци, после изађе; и Кара-Ђорђе каже те га његов берберин обрије, па седну те ручају, али ни једне речи више не проговоре. Кад ручају, онда га Кара-

о њи У «

"ТЕ