Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 314

Ру

--– 225 —

Ђорђе запита: „зашто ти Милутине побеже у хајдуке“ Милутин: „како

_ неби бего Господару, кад су хтели да ме вежу и терају у Београд, ни

крива, ни дужна, а ја нити сам пошту ни сена запалио, нити знам које то учинио, па моро сам у планину побећи, јер недам се за живота везати пи без честно гонити.“ Кара-Ђорђе: „ја ти верујем, и знам да ти то ниси учинио, и да је то на тебе све измишљено.“ Па онда га запита: „а знашли да ти је кућа запаљена, све разорено и малу беглук отерат.“ Милутин: „знам Господару.“ Кара- Ђорђе онда заћути и рече, ајдемо Милутине на трло, гди му је била стока. Кад на трло оду, Кара-Борђе од свог домазлука одвоји 15 овнова и 50 оваца, па онда толико и свиња, неколико говеди, крава и волова, па каже својим момцима те то зајму да терају у Гараше за Милутина. Милутин на то рече: „шта то радиш Господару, то је много а п ти одвише немаш.“ КараЂорђе: „ја којекуде Милутине, имам доста стоке, дао ми је Бог и даће ми, ал ти немаш ништа, све су ти однели,“ и тако момци отерају у Гараше одвојену стоку. По том Кара-Ђорђе одвоји му и једног коња па његове аргеле, одведу га његовом конаку и он да, те га оседлају, па напише писмо Совету и пошље, да Милутинову породицу одма у слободу пусте, а на Капетана са заповешћу да Милутина нико за живу своју главу не узнемирује, него да му Капетан одма са народом одсече јапију и дотера п да му кућу начини и све стаје погради онаке као што су му погореле. На чему Милутин Гарашанин благодари КараЂорђу, узме писмо, узјаше на коња и весео оде у Гараше. Но кад близу меане Гарашке буде, Капетан пијући у меани, види Милутина, гди на коњу иде, па изтрчи из меане са момцима и викне Милутину грубо да сјаше п да се веже. Гарашанип одговори му: „не веза Капетане не веза, ја идем од Кара- Ђорђа и ево ти писма од њега,“ и таково му преда. Подљи Капетан, кад прочита писмо, стане се онда око Милутина улагивати и нареди, те се Гарашанину кућа и стаје све нове пограде, боље него што су пређе биле. У)

Кад Кара-Ђорђе 21. Семптемвра 1813 год. нређе у Аустрију и Србија пропадне. И Гарашанин пређе у Аустрију и оде у Манастир Фенек, гди је Кара-Ђорђе под стражом био, сњиме се састане и повгове та да се опет врати у Србију, па да се хајдучки у четама бију

————

ж#) Ово је све довде написато по самом причању покојног Милутина Га-

рашанина. К,Н. Н. 15