Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 315
че) УЕ у ухо
•=— 226 —
са Турцима докле се што боље не окрене. Кара-Ђорђе му одговори: „Е мој Милутшине, врашио би се ја, ал ши видиш да ме Немци нигди непуштају.“ ИМ тако Милутин сам врати се у Србију својој кући, гди је се једнако чувао и по шумама крио од Турака. Па како је ожењен био са сестром Војводе Арсенија Ломе из Драгоља Рудничког округа, то је с њиме у договору био, и људе по упућењу Ломином за нови устанак противу Турака спремо.
Године 1815 у почетку Фебруара, биће на Сретење Господње, у Рудовцима код Попа Ранка куће учини се скупштина, на којој искупе се многе Кара-Ђорђеве Војводе и други јунаци Срби, учине договор и завере се, да на Цвети устану противу Турака. Ту закључе да до тог доба спремају народ на устанак и да позову Кнеза Милоша Обреновића, да и он поће с народом противу Турака, ако нехтене него пође са Турцима противу народа као у прошлој 1814 год. у устанку под Хаџи-Проданом. да га убију као и сваког Турчина, и прво да се од њега одпочне. На тој скуштини између остали био је Милутин Гарашанин и Војвода Арсеније Лома, кога на то одреде, и који се ту збору закуне, да ће он то извршити. И после тог закључка разиђу се и сваки на своју страну оде да народ на устанак спрема. “)
Војвода Лома оде Руднику да чека Милоша, неће ди изићи из Београда да га дочепа, па или да га преволи на устанак или ако нехте да га убије. А и Милутин Гарашанин пође за Ломом за извршење тог дела. Па удари преко Ваљевске нахије, дође на Уб на конак код Павла Даниловића, ту преноћи, и оде са Даниловићем и хајдуком Димптријем Радовановићем из Дупљаја на конак у село Докмир у кућу Вишића, код ког затеку на конаку зликовца Турчина Ингриза са још два Ваљевска Турчина: ту се сњима нешто посвађају и сву тројицу те ноћи побију. Ту се Гарашанин рани у десну руку, и одатле оде своме шураку Арсенијп Ломи. Кад се од ране по ускоро излечи, и Кнез Милош дође из Београда у Црнуће својој кући. Тад Тарашанин са Ломом оде Милошу, те су га на устанак склањали, и од тог доба Гарашанин са другима непрестано чуво је Милоша да неизбегне опет међу Турке, докле га на послетку са угрожењем живота, 11. Априла на Цвети са друштвом не натера, те пристане на већ одпо-
===
#) Историја Милутиновића стр. 119, 161—163 и 216.
„ "3 "7
У
ч А
Бе“.