Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 316

+ 27 4

чети устанак Срба, под Војводом Ломом 8. Априла, и у Црнућу 12. Априла на страстни понедељник код његове куће барјак развије.

Кад тако Милош пристане на одпочети устанак Срба под Војводом Ломом, п Гарашанин чује да му је шурак Војвода Лома 10. Априла на Лазареву Суботу на Рудничиштима изненадно невером Турчина погинуо, он оде у Јасеницу и покупи до 300 Срба п оде прво противу Турака Крагујевцу; но кад чује да је Ћаја-Паша из Београда кренуо се с војском и да иде Чачку, он потече у планину Кљештевицу и на Липару увати бусије, гди је се са Турцима на велики Петак васдан туко. Ту са нешто Срба дође и Кнез Милош, но кад види да је много Турака, он остави сама Гарашанина у Кљештевици, па уклони се испред Турака и побегне својој кући у Црнуће да своју жену и децу претури у Немачку или Црнугору; аи Гарашанин усамљен повуче се у планину и Турци продру Чачку. ")

После овога боја Милутин Гарашанин био је у боју на Чачку, Пожаревцу, а за тим 14. Јула и на Дубљу, гди буде и рањен.

Па пошто се после ове последње Дубљанске битке мир у Ћуприји са Везиром Марашли-Али-Пашом учини, и Турци пропушћени буду те оду у Београд, и опет остану да над Србима владају; тад Гарашанин оде својој кући у Гараше, гди се занимо са својим земљерадничким пословима, и тртовином с марвом, а нарочито са свињама, од чега се добро обогатио био.

После Милутин оде у Јерусалим, те походи гроб Христов, и кад се натраг врати по обичају добије предимак „Хаџија“ и отуда су га звали Хаџи- Милутин.

За тим га Кнез Милош постави Кнезвом Јасеничким. Но како 1825 год. побуни се народ под водством Милоја Поновића Ђака из Кусадка, нахије Снедеревске, и пође Тополи и Крагујевцу да себи олакшицу у давању данка, кулука и други којекакови намета и неправди тражи, тад једна група побуњени људи удари на Гараше, те сву кућу Гарашанинову пороби. мал равнесе и упропасти га. А он избегне у Крагујевац са својим синовима и целом својом породицом. Па како му после тог Кнез Милош даде неке земље у Гроцкој, он се више и неврати у Гараше да седи, него распрода своје земље, па се одсели у Гроцку и ту се настани, гди је опет са свињама тргово.

“) Историја Милутиновић од стр. 135—137.