Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 317

--=— 228 =

Кад се доцније установи у Србији велики народни Суд, Милутина | Кнез Милош постави за члана тог Суда, које место није волио да га има, но и преко своје воље тог места примио се и једнако жудио да да оставку, па да иде кући да се са трговином, која му је повољнија била, занима. Једном приликом примети му у шали Кнев Милета Радојковић да не даје оставке, него да остане, па ће се временом и о" том раду научити. На то му Милутин одговори: „ја би се зар и надо да ћу се научити, да видим да си се ти, од кад се врзеш по служби, чему год научио, али гледајући на те, ја велим да је боље да ми ову децу оставимо, да они ове послове раде. Оно што смо ми умели, ми смо и урадили, и ово, Бога ми, они умеду боље од нас.“

Једног дана пребаци му биће Парезан, да је у некој ствари дао своје мишлење по хатеру. Ово њему буде доста. С места устане, спреми коња, и оде кући у Гроцку. Тек доцније синови му напишу оставку и пошљу је у Крагујевац, која му се уважи.

Милутин Гарашанин није био човек од политике. И ако је увиђо потребу да буде сваки безбедан у Србији, то опет жао му је било, што се радило да се Кнез Милош ограничи Уставом.

Јер Књаз Милош њега је волео, и он лично од неограничености његове није никаково зло трпио; шта више, није дозвољаво да нико, па и браћа Милошева да ма што Милутина узнемирују. да то Милутин, кад се радило за устав, да се Милош истим у самовлашћу ограничи, био је по све неутралан. Но кад Србија делом Србски великаша Портом потврђени Устав добије, и такови се 18. Фебруара 18389 год. на Калимегдану обнародује, коме Кнез Милош због ограничења у његовом самовлашћу стане се противити и радити да се исти Устав уништи, тад Гарашанин умеша се уполитику и пристане уз странку Уставотвораца и бранилаца, п прво као пријатељ шио је Кнезу Милошу у Крагујевац, те га је саветовао да прими Устав и да се по њему влада. Но Кнез Милош стане радити да уништи Устав и себе у самовласти одржи, па спреми да дигне револуцију у земљи да своје противнике, зване Уставобранитеље, казни и Устав уништи, па да се неби нашао уземљи, и да би народ противу великаша више раздражио, 12. Априла исте 1839 год. пређе у Земун и учини се као да неће више да се у Србију врати. Тад Гарашанин са више њи Советника прелазио је у Земун и звао Милоша да се врати