Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 324

ПНЕ ЗАК А

( а РА >. МА ДУ ~. С Е 5 ко МУ МИ мо + мм. Гури , ~»

+= 285 -=

Јокић био је у многим бојевима, и као што је сам казиво, био је

у 65 битки, п однео је на себи неколико рана у гроб; а тако исто __ једву задану му и од Кара-Борђа, а ево зашто:

После пропасти на Каменици, 1809 год. Кара-Ђорђе је мислио

да се у Ћуприји одржи, и заповедио Јокићу и Капетану Радичу, да

шанац још боље утврде; али Младен рекне да се тај шанац поруши, и да се пређе на леву страну Мораве. Јокић пренебрегне заповест Кара-Борђеву и тако учини. Младен је то наредио зато, што је погрешно чуо да су Кара-Ђорђа Турци на Делиграду потисли и да је он преко Мораве отишо другим неким путем к Јагодини. А кад одетупајући од Делиграда са војском стигне Кара-Ђорђе и види порушен шанац, гди је се надао одупрети Турцима, упропасти се! па одма упита:

„Ко поруши шанац у Ћупријит“

„ја, одговори Јокић; реко ми је Господар Младен.“

Кара-Ђорђе потегне из пиштоља, те Јокића тешко рани, а Младен побегне.

Несрећне 1813 год. Кара-Ђорђе одредио је био Јокића са коњавицима, те је, под командом Кнеза Спме Марковића на Дрипи војевао. Но кад Кара-Ђорђе 21. Септемвра у Земун пређе, а 23. Србске старешине, с војском раније потиснуте од силе Турске до Шабца, чрез Земунског трговца Николу Мариновића о том извештени буду, и да су Турци заузели Смедерево, Војводе договоре се и одреде Милоша Обреновића и Петра Јокића да са свом код Шабца налазећом се коњицом трче Београду, и да Град пре Турака увате. Но кад им дође и Андрија Милошевић, кога им је Јаков Ненадовић из Палежа посло, те имион јави да су се Турци већ кренули из Смедерева и да се Београду приближују, Војводе увиде да је доцкан и одуставу од те наредбе. Тади војска дозна, остави Војводе и прене куд који.“) А Јокић са прочима пређе у Срем и одатле оде у Земун и тамо се настани, гди је тргово и до 1838 год. бавио се у Земуну, и те године прешо у Србију.

Кад је Кара-Ђорђе 1817 год. пошо из Русије из Хотина за у Србију, он је наредио да Кара-Павле са његовим сеизом Симом доведу

#) Мемоари Проте Ненадовића види од стр. 211—213.