Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 325

те о. А у Б У А

у Ц ЗЕ ФУ Ј "“.

ЕМ, Ти М 47~

-=— 236 њф: +

његове коње у Земун, и да се јаве Петру Јокићу за даље упутство. Но кад они у Земун дођу и коње доведу, већ је Кара-Борђе измеђ 12.,/18. Јула мучки убијен био. О ком грозном убиству, Јокић ји иввести и они се опет преко Темишвара натраг у Хотин у Бесарабију жалостни врате, и жалостну вест однесу.

Кад Кнег Милош 1839 год. изгнат из Србије буде, Петра Јокића намесничество постави за члена окружног суда у Ваљеву, из ког званија доцније и постављен буде у пензију као човек стар и неписмен. Он оде у Тополу, гди је имање своје и кућу имао, и ту је до смрти живео.

Буљукбаша Јокић умро је 24. Априла 1802 год. и укопан је више олтара Кара- Ђорђеве Тополске цркве.

Петар Јокић имао је три сина Манојла трговца, Марка и Миту, који су били чиновници у Министерству Финансије у Београду. Сва три били су ожењени, и сва три су после његове смрти помрли. Прва двојица нису имали деце, до само Мита, а дал је још ко од те Јокићеве породице жив, непознато је.

Јокић имао је и једног свог рођеног старијег брата имено Андрију, који је после пропасти Србске 1818 год. заостао у Тополи, на својој баштини живио и био код народа уважен. Но 1826 год. Кнез Милош Обреновић подозревајући нешто на њега, пошље своје момке у Тополу, те га ноћу из куће повову да с њим нешто говоре, но он превари се, отвори им врата и чим напраг ступи, они га из пушака убију.

16

ТАНАСИЈЕ РАИЋ. КАРА-ЂОРЂЕВ ЛИЧНИ БАРЈАКТАР.

(Са сликом.)

Родом је из села Страгара, нахије Крагујевачке.

Како пукне глас да је Кара-Ђорђе 1804 године устао противу Турака, Рашић са својим пријатељем Јанићијем у Страгарима убије једног Турчина, и са пет шест момака оде у Орашац Кара- Ђорђу.

Гди у Орашцу 2. Фебруара на Св. Сретење Господње сакупљени народ и старешине изберу Кара- Ђорђа за Врховног Вожда народа