Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 330

-+. 9287 -=-

Србекога, и кад му се сви на верност закуну, Кара-Ђорђе узме освештени Протом Буковикским Атанасијем барјак, развије га и преда у руке Танасији Раићу.

Рашић је од то доба као први Србски Барјактар, скоро непрекидно кроз сви десет година Србског војевања противу Турака први Србски Барјак од пропасти Орбеке на Косову, развијен ва ослобођење народа Србског од Турака, као лични Кара-Ђорђев Барјактар са честћу носио га, и јуначки противу Турака до 1813 год. борио се.

Рашћ је 1804 год. одма из Орашца у боју био са Кара-Ђорђем на Руднику, а потом и на Јагодини. И као Кара-Ђорђев телобранитељни Барјактар 28. Априла/10. Маја 1804 год. прелазио је са КараЂорђем и у Земун, гди је договор вођен био, са Ђенералом Фелдмаршал-Лајтенантом Бароном Женејом ради измирења Срба са Турцима. После тога био је у боју на Пожаревцу, Смедереву и Врачару, и овуда скоро гди је год Кара-Ђорђе бојак са Турцима био.

Године 1809 после пропасти на Каменици, кад силна Турска војска продре у Србију, и главна сила пође низ Мораву, ГушанацАлија са 12.000 жестоки Крџалија пође од Јагодине преко Црног Вра Крагујевцу, зарекавши се да Крагујевац запали, да груне у Тополу; Кара-Ђорђа посече, а жену и децу да зароби и пошље на дар Цару у Стамбол.

Дознавши Кара-Ђорђе за намеру Гушанчеву, одреди Рашћа са 2.000 Срба пи пошље га пред Гушанца, те увати бусију поред друма у Црном Вру. Ево шта о том и Милутиновић у Србијанки каже:

„Кара-Ђорђе онакога пошље

За којим но још нестало нигде, Нит' га игда би' проклепат нужно, (7 две хиљаде храбра Шумадинца Та Раића свога Барјактара!

Црни Врх их надкрилио листом, Да душмана необња их око

И да незна тко на друму чека.“

Турци не надајући се да ће на заседу Срба нашћи, зађу у Црни Врх друмом, који води Крагујевцу, и кад дођу на засечени пут, на који су Срби грмове изобарали и кладе наваљали. Ево шта Милутиновић даље вели: