Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 331

-=- 938 ==

„Кад се проспу Срба љ гарабиљи, А стану се у зјариват врази; Хатис' ломе рањеници, пиште, Док облете сву бусију кругом

И обостран уједначи пуцње

Што и Турци заклоне у фате; Но истекар половина. Србов'

Из' дубраве у ребар приепјела, Бив скривена ударити посље

У по ватре изненада врав ма; Ови т нам их чилни и јакошији Кад предузму с плећа у перчине Мучној видјет ситнији мрвљење!

Један другог већ храбрити сташе:

„Држимо се не издаимо се! „Крџалије у бојусмо расли, „Оружијем нам је славити се!“

| Још Гушанац устостру ча сладе, И држа се, док се не досади ' Само гинут, и у незнан бити;

А Срб пуни без' претрга меће, Сам заклоњен тек душмана с гађа, Док' и холци

Бевпутице, огњем принуждени, Куд' ко мог о нагне издирати, Сам Гушанац мучно деси трага; Но да брже ститне на селамет, Окупе га чете Србадије

Хитре пусте, на ногама, лахке Испрате та и јездаци неки, Особито Јован Курсулина,

Та пи своје шалваре је трудно Изнесао са тога, весеља,

Оклес види како би осталим.“

Доцније се нешто Вожд био наљутио на Рашћа п он оде својој кући, занемари ратовање, и задуго није у бој излазио, али се опет

“

врати на своју дужност, гди је 1818 год. код Јагодине опет противу

Турака борио се.“)

Милутиновић прича о напуштању Раићевог Барјактарства овако:

„Ах Раићу Вожда Барјактару! (' неког доба јера поманита7 Јер у немар габаци се гњили.... Јер ста копат а ноктима зенљу И со' у њу мјесто жита сејат 2... Дотешча л' ти већ' витеза пра'во Недат мрдат ни свом Господару 2

Ил угаси к завичају љубав

К' слави срода и драгости Србској 2 Стид ли би те употомства, било, Што би стјену жезлом поражав 0. Да истаче животворну воду

У све тјела чрез' вјекове члане!“ +“)

Кад и по трећи пут 1815 године Срби противу Турака устану, Рашћ са Јасеничанима оде Чачку противу Ћаја-Паше, гди га старешине одреде те испод брда Љубића с леве стране обале Моравске

#) Види Кнежевина Србија од Милићевића стр. 203 гди каже да Раић није више ишо у бој, а сравни са стр. 270, гди противио том говори. ##) Србијанка књ, ПГ стр. 52 и 56.