Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 333

+ 240 —=-

Отшго ми у далеку земљу Јеси ли га лепо саранио 2 Незвнам јадна на коју ли страну | Близу мене плаче баба Јања Али живом жив се опет нада " Рапћева, јадница супруга, А мртвоме никад ни до века; Око ње су ћери рођенице

Кажл мени где је мој бабо остао _ | Што с остале јадне спротице,“

Ово је јадала Перуника, снаха Рашћева а сестра Јанићија Ђурића, који се тад у Русији налазпо. |

У. РУДНИЧКА НАХИЈА, зе

МИЉКО РАДОЊИЋ. ЧЛАН СОВЕТА И ПОПЕЧИТЕЉ СПОЉНИ ДЕЛА.

Миљко је био родом из Рудничке нахије, из ког села незна, се.

Као дете, прешао је био у Аустрију, биће између 1787 или 1788 год., кад је Аустрија Турској рат објавила, п тамо негде свршио школе.

Кад је Кара-Ђорђе 1804 године устао на Турке, вратио се у Србију, и био је Професор у великој школи у Београду, после Југовића. Сима га назива: „Сродољубцем и Мајчиним млеком,“ #)

С те катедре узет је у Савет, 1811 године, и био је Попечитељ Инострани послова.

После паденија Србије 1813 год, шта је с њиме било п гди је умро, незна се.

“8.

МИЛАН ОБРЕНОВИЋ. РУДНИЧКИ ВОЈВОДА.

Милан се родио у варошици Брусници у данашњем Црногорском Среву, округа Рудничког. Његова мати била је Вишња, а отац Обрен по чијем имену и презиво се Мидан Обреновић. Милан је од ти његови родитеља пмао још једног млађег брата Јакова и сестру Стану.

Отац Миланов Обрен био је здраво спромашног стања човек, који је једино од својл руку надницом земљу обрађивајћи живио, и

—

%) Види Србијанку Ш. час, стр. 103.