Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 338

+= 240 -=

После ове победе над Турцима Совет и Кара-Борђе закључе да

_ се Русима на учињеној помоћи Србима благодари и да замоле, да им

се н у напред у Србији остави Руске спомоћне војске. Па зато 17. Нојемвра опет одреде Милана Обреновића пи пошљу га у Влашку Главнокомандујућем Графу Каменском, те он то закључење као посланик изврши и о том Кара-Ђорђа извести, а и даље се као посланик у Влашкој код Руса задржи.

Милан је до то доба био велики пријатељ Кара-Ђорђев. Но како га тад Добрњац, Миленко и његов писар Стеван Живковић, посве интригант човек, у сплетке увуку, постане и он с њима противник КараЂорђев, и стане у Влашкој противу њега радити. Миланов писар Лазар Војновић, кога је Милан у Србију шиљао, извести о том Кара-Борђа; и кад се исти у Букурешт са упутствама од Совета и Кара-Ђорђа натраг врати, и упутства Милану однесе п тамо заостане, Милан се после тог наскоро разболе и 29. Декемвра 1810 год. умре,“) и сарањен буде код Митрополије у Букурешту, а доцније његове кости пренео је Кнез Милош у његов спахилук у Влашкој у Хереште, и код цркве ји укопо.

Милан Обреновић био је паметан човек, добар старешина и добар јунак; тако су га оцењавали његови другови из онога доба, а и сам Прота Ненадовић. А да није био слаб војник, оцењују га и његова дела. "“) Поред тога био је смишљен и уредан човек, носио се свагда чисто лепо, и господски је живио.

Милан је имао једног рођеног брата Јакова и сестру Стану, као што је напред речено, а шта је с њима било, гди су и кад помрли,

#) Вук, у поруги својој „Правител. Совјет Србски“ на стр. 49., одакле су неки и други црпели, вели, да је Војновић по налогу Младеновом отрово Милана; но то је голо измишлење Вуково, почем нико други то нетврди. А за Војновића кажу да је био врло поштен човек; а у то исто скоро време умро је и напрасно разболевши се Фелдмаршал Књаз Прозеровски, Генерал Исаијев, а и Генерал Цукатов у Букурешту кад и Милан, па шта би сеи о њима казало да су Срби“ Види Историју П. Јовановића стр. 57. и 72. и Србија и Русија од Нила Попов, 79.—80.

жж) Но има неки перописаца, као што је Вук и други по њему писци, који Милана унижавају и кажу да је Милан био слаб војник! а то чине зато, да стим већма име Милошево узвисе! Да ли је то поштено! нека суде они, како се коме свиди, који ово чита, Види Грађу Вукову стр. %%. 45.