Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа II, стр. 339

--=—– 246 =

незна се. А после своје смрти Милан Обреновић оставио је једног у животу сина имено Ристу, који се онда учио у великој школи у Београду.

А године 1813, кад Кара-Ђорђе 21. Септемвра пређе у Земун и Србија пропадне, Јаков Ненадовић као попечитељ внутрењи дела, кад види пропаст Србије, у Совету покупи нека важнија акта из архиве, нека закопа у земљу, а нека сложи у једно буре, натоварн на кола, Советеко зданије запали, да се Турци са заоставшом Архивом не ползују, па узме Милановог сина Ристу у своја кода и оде ува Саву преко Палежа до у Чабрежје, да та акта у бурету сложена у место ракије у Срем претури и Ристу преведе. Ту се у Забрежју задржи док му породица из Бранковине у Забрежје не дође. А притом одма пошљеин

Андрију Милошевића из Кутешице у Шабац, те каже Војводама како

је Кара-Ђорђе у Аустрију са делим персоналом Руског поверенства прешао.

Кад Војводе под Шабдем за тај несрећни догађај разуму, дозна и војска, остави Војводе, па сва куд која прене. Војводе неке још из Шабца пређу преко Саве у Срем, а неке оду кућама да своје породице спасавају. Милош Обреновић пошље свога момка Димитрија Борђевића у Брусницу да му жену и деду у дабрежје доведе, да ји у Срем претури а и он да пређе. Па одатле од Шабца сиђе до у дабрежје са Јевремом Ненадовићем и стане очекивати своју породицу да му Димитрије доведе. Но кад Јаковљева породица из Бранковине приспје, а Милошеве неби да дође, и кад Јаков 25. Септемвра изјутра стане да се с породицом својом у Срем на Забрежју преко Саве превози, Милош препоручи Ристу на аманет Јакову, скине са себе сабљу Миланову те и њу Јакову преда, а са себе свуче војводско одело и преда Јеврему Ненадовићу, а обуче своје простије одело и по вр истог узме од Дамњана Марковића из Бранковине велики гуњ, обуче га по вр свог одела, да се неповнаје да је Војвода, па оде правце у Брусницу тражити своју породицу. А Јаков пређе у Срем и Ристу сина Милановог преведе. По том и Турци сутра дан сву обалу Савеку од Шабца и од Београда заузму и препрече прелавак Срба у Срем. “)

Милановог сина Ристу кад Јаков преведе у Срем држао га је код своје породице као свог сина. А 1814 године, кад у јесен оде у Русију

#) Мемоари Проте Ненадовића стр. 126 и 212—913.