Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

то ОДЕЉАК ДРУГИ

»издржљивости«, јер се Вук још нигде није појавио у јавности, и они су о њему само из Копитаревих писама могли знати. А и време између овога писма и првог писма Копитарева којим јавља Крањцима за Вука врло је кратко, свега три месеца (гоја. фебр. — 27ј15 мају. Да не буде ово Ко= питар рекао да би само Вука што више придобио да се лати овога посла! — Вук му одговара, да би он Качића »само на захтеванље зднога кранрца, драговолђно и с радости потрудио се по могућству« своме »на Сербски преписати; али 3 оно голема кнњига пак з тешко за печатанње платити, а друго може бити да неће ћети нико куповати, зрбо су оно људи чи= тали шокачки, и ни з ништа ново; али при свему томе ако ви велите л ћу се потрудити на зиму драговолвно, пак макар обавленље на предчисленље дао« реп, 1. 136). Да се Вук заиста носио мишљу да тај посао уради и да је о томе разговарао са својим пријатељима у Будиму, види се и из једног писма Ђ. Ружића: »Што се пречисћења Качићева каса, то вас ја уверавам да неће од другог кроме вас чистије и безпогрешније на свет изити моћи; а све до данас јошт ништа се о објавленију не чује. Ја би вам со вејаким дерзновенијем сове(товаути смео, да се посла латите, "неће вам нитко на пут стати моћи,« реп. 1, 699» — Тек кад се вратио из Париза и кад је јамачно Песнарицу боље проучио, увидео је да је Качић оне песме сам спевао. У писму Добровском о томе чак сумња да и код Вука не буде каква ненародна.' А Вуку пише: »Скупљајте даље марљиво и савесно само народне песме. Сад ја видим да Качић није скупљао, већ све сам начинио, истина српским метром, али са сликовима. Шта ви велите на овој« — Занимљиво је како и Вук одмах мења мишљење. Он му одговара: »За Качића имате право: он нје оне пбене скуплао по на= роду, него е само матерно узео из народа, пак е сам саставлло по вкусу и по начину народном; но он с свое пфене у халљину народну тако обу= као, да их народ простви не може разликовати од своих пбсана; али ме можемо их ласно разликовати и познати« «Преп. |, 143, 144.).

Раставши се с Вуком, и бојећи се да он не охладни у послу скуп= љања народних песама, Копитар му је у сваком писму то препоручивао и говорио о корисности и важности тога рада. У првом писму које му је писао у Будим препоручујући му да на том ради додаје: „Ниједан народ неће моћи поКазаши шако лепих народних песама Као српски. Мене су већ два немачка песника, којима сам о томе говорио, молили да им преведем од речи до речи вашу Песнарицу, а они ће их ставити у стихове, те ће и у Немачкој добити заслужени углед.« а5 маја 1814. Преп. [ 634). Доцније, вративши се из Париза, пише му да се нада да он и даље скупља песме, »Нека се мрште непосвећени људи, ви сте како са Писме= ницом тако и са Песнарицом на једином правом путу.« Вели како му је

! Ашог (Вуку Сапомешт зесез5н, ехбресјап5 шештп тед ши (из Париза). Бепђат фе 21 Саномеашт, 1+ соШсаћ аћаз рјезпаз, удео Сасјећиши рјегазаџе јрашт Гест55е, то 5 ашдет зетђјеа, зед Фатеп а зе (МЏоуапе ез! трзе) Тасказ ејс. Мегеог пе еБаа Мик зин аћаџае +ајев. Роршивз аШег фећтај ачаш 5депез. — Писма 401.