Живот и рад Вука Стеф. Караџића : (26. окт. 1787 - 26. јан. 1864.)

| Г

па ОДЕЉАК ДРУГИ

рекло троји јади ме муче, каже се (бр. 42): (Славуј пева свакоме мир и покој, а мени пева три срдачне туге, т. ј. ја у његовим тоновима ништа друго не чујем до свој дубоки бол.... Животиње и биљке увлачи ова невина поезија у разговор с људма, да пред тихом и верном природом изручи своје пуно срце.... Каква веселост и интимност звучи, кад се заподева разговор са звездом (98; с ливадом «39, с рекама (7, 8, 457... Славуј «не жена као код нас) и соко донесе поруке 48, 88 ејс), гавран гракће пусте гласе «1, 8у.« Као једну од најнежнијих приводи у преводу паралелно са српским текстом песму под бр. 44 где девојка води разговор с коњем свога драгана (а још не зна дали је он воли). — (Старих мотива из бајки налази мало (у бр. 25 и 6%, али се нада да ће се у том погледу још доста наћи и обраћа пажњу скупљачу на то.

Прелазећи на јуначке песме вели да су оне ближе историји него бајци и басни. »М оне су све лепе, али по јачини и снази изостају иза оних песама.те врсте које имају немачки народи.« Налази да се од ових песама има још много да скупља, и обраћа пажњу на оне што их је Фор= тис забележио. »Уопште о овим јуначким песмама моћи ће се прави суд изрећи кад пред нама буде потпунија збирка; засад оне стоје иза женских.« — «Сасвим друкчије говори он о овим песмама у Лајпцишком издању кад их је у већој количини имао пред собом).

»ја не бих знао који би народ могао показати тако изврсно бога= ство љубавних песама сем Соломунове свете Песме над песмама. Наше старонемачке „пшппећдек“ изишле су из дубине груди певачевих, и неж= није су него све друге, али нису тако свеже и из живота као ове српске. А наше љубавне песме из народа на против исто су тако живе, можда још веселије, али једва да су тако смело изведене..... (Од свих словен= ских племена ови су Срби својим благим и за песму необично згодним језиком најобдаренији песмом, певањем и причом, и изгледа као да је добри Бог богатим даром народне поезије хтео надокнадити им немање књига. Интересантно би било тачно пропратити у којим је крајевима, где више где мање, постепено ишчезла, и у које кутове се склонила.« (КЕ. Бећг.

ЈУ. 427). |

Овако је с најпозваније стране први пут проговорено о Србима и о српској народној поезији у светској литератури, те је одједном пре= сечен сваки разговор о »слепачким песмама,« и нико се није усудио да

у јавности омаловажава Вуков рад у томе правцу. Слава народних песама

расла је доцније с дана на дан.